Утакмица са Озијима је прошла савршено по нас. Добили смо, а сачували смо све шутере (чак и Бирчу

) за финале.
Ми смо најбоља екипа на овом турниру и када играмо на максималном броју обртаја добијамо сваког 20+, па и овакве Амере.
Највећи проблем који имамо је да добијемо четвртфинале и полуфинале без шута и да у финале уђемо максимално шутерски спремни. Да би смо то постигли потребно је да се што мање потрошимо физички у групи, сачувамо снагу и пакленом одбраном добијемо ове две утакмице.
Прошле године нисмо успели.
Због тешке групе коју смо имали потрошили смо се физички и у полуфиналу су нас сачекали одморни Ваћароши, које на жалост нисмо могли да добијемо без шута, јер одбрану нисмо могли да одиграмо на максималном нивоу.
Сад смо успели.
Прошли смо у финале, а шутерски смо потрошили само Марковића (који је јуче имао 100% и из игре и са бацања), тако да улазимо у финале у максималној шутерској форми.
Коуч Кшишевски зна ко игра најбољу кошарку, као што зна и да су му потребни сви ресурси да покуша да нас добије. Зато смо и гледали онако ружан меч против Шпаније. Он је ушао у ту утакмицу са проценом да може да добије максимално шутерски нашпановану Шпанију са једним шутером, одбраном и скоком. И био је у праву.
У финале улазимо, за разлику од 2014, максимално нашпановани и једни и други. У нападу Ми - Марковић, Амери - Клеј Томпсон. Физички смо сачувани и једни и други. У шуту ћемо бити и ми и они. Психички смо ми у великој предности јер што смо их, без много цимања, добили у групи. Они то знају, тако да ће бити много нервознији од нас.
Сутра им не смемо дозвољавати отворене шутеве за три поена, јер ће их погађати у високом проценту, чак/нарочито они који су до сад бацали цигле на кош (као 2014), посебно у првом полувремену. Морамо исконтролисати скок и не дозволити им скок у нападу.
Ако не буде неких тактичких изненађења, ипак коуч К. није веверица, па Амери не почну волшебно да играју тимски напад и тимску одбрану, добијамо лагано.
Индивидуални напад против тимске одбране, тимски напад против индивидуалне одбране.
Зато само јако, с вером у себе, за злато и отаџбину.
Србија до Рија.
Уживајте!
