Knjiga koju biste preporucili

[harper lee]

Kad smo vec kod "teskih dela" Nice i Antihrist. Procitao sam je pre dve-tri godine i da budem iskren morao sam nakon toga da procitam i interpretaciju kako bi mi sve bilo jasno , ali preporucujem ljudima koji vole religijske rasprave.

Ne plasi ljude. Sjajna mala Niceova studija, odatle sam pozajmio termin monotonoteizam za monoteizam. Uzgred, ta knjiga bi trebalo da bude prevedena kao Antihriscanin a ne kao Antihrist, jer rec antihrist ima drugaciju konotaciju. Ali, da ne kenjam previse.

Nice je generalno neobicno zanimljiv i duhovit kao pisac. Danas bi se reklo - kontraverzan. Takodje, danas tesko da bi se neko lako odlucio da ga objavljuje jer je nepodnosljivo politicki nekorektan. Zato je i toliko divan.

[harper lee]

na stranu sto ima daleko manje od dvadesetak godina da isto to ne mogu da citam, izgleda da treba da se zabrinem

A sto bi se brinula? Ljudi su dobri, zivot je lep, sve se na kraju zavrsi dobro. Cega tu ima loseg. Cinizam je bolest uma.

[Houdini]

Nice je generalno neobicno zanimljiv i duhovit kao pisac. Danas bi se reklo - kontraverzan. Takodje, danas tesko da bi se neko lako odlucio da ga objavljuje jer je nepodnosljivo politicki nekorektan. Zato je i toliko divan.

Ta politicka nekorektnost je genijalna stvar, ako ne predje u granicu ponizavanja. Steta je sto se ona "slobodom" medija izgubila i moze se naci samo kod pojedinih stand up komicara (Maher, Lewis Black, Jim Jeffries...).

Nego Harpere onog Presfilda koga si mi pominjao pre mesec dana, je l' se on moze citati onako lagano ili zahteva full koncentraciju?

[harper lee]

Ta politicka nekorektnost je genijalna stvar, ako ne predje u granicu ponizavanja.

Nego Harpere onog Presfilda koga si mi pominjao pre mesec dana, je l' se on moze citati onako lagano ili zahteva full koncentraciju?

Presfild je, naravno, lagan za citanje za nekoga ko cita Nicea.

A oko politicke nekorektnosti:

[Houdini]

genijalno, "you wanna impress me take the wheel mf". Upravo to je ta politicka nekorektnost, koja tako sjajno zvuci, ako neko zna da je upotrebi kako treba.

[harper lee]

:lol: genijalno, "you wanna impress me take the wheel mf". Upravo to je ta politicka nekorektnost, koja tako sjajno zvuci, ako neko zna da je upotrebi kako treba.

Ma, jeste to super ali kad je obrisao njusku rukavom pao sam sa stolice od smeha. U jednom pokretu je covek opisao sve zakljucne elemente politicke korektnosti.

Uzgred, Edi Marfi i Stivi Vonder su, koliko je meni poznato iz stampe, licno veliki prijatelji. Da neko pogresno ne shvati ovaj klip.

[Grande Alessandro]

Ne znam sta da ti kazem. U jednoj fazi odrastanja klasici jednostavno moraju da se procitaju kako zbog mentalnog zdravlja tako i zbog opste kulture. Sad sam vise sklon kombinovanju neke eksperimentalne literature i lake literature u jeftinom povezu za trosenje vremena. Moram ovo da kazem radi upozorenja, iako ce verovatno zvucati pretenciozno - onaj ko zbog struke ima obavezu da cita filozofsku literaturu takodje ima problem da ozbiljno prihvati ambicioznije knjige iz oblasti opste literature. Ne znam tacno zasto je to tako iako imam nekoliko ideja ali je jednostavno tako.

Apsolutno se slažem, ali opet ponavljam ono da "teška artiljerija"=klasici ostavlja utisak...ove druge uglavno pročitaš radi razonode i da odmoriš "sive ćelije".
Tako da takve knjige izostavljam iz preporuka
Što se tiče ratne tematike za sada nemam tih problema...možda zato što sam nešto mlađi od vas

Inace posto u poslednje vreme bas nemam vremena da citam (sat jedan ako uhvatim puna kapa), ima li neko da preporuci neko lako stivo za pred spavanje? Neka istorija bi bila pozeljna.

Prošle godine u Bg-u na sajmu knjiga kupio knjigu koja je ispala jako interesantna, ali prilično laka za čitanje...

Galzan Činag - Devet snova Džingis-Kana

...privukao me je naslov, a inače izdavač knjige je CLIO...

[M.S.]

Na stranu sto ima vec dvadesetak godina, otprilike kako su poceli ovi ratovi, da ne mogu da citam/gledam nista sto nema happy end, a mnogo klasika dolazi iz perioda antiromana ili su deo slovenske klasike koji prakticno podrazumevaju tragican kraj. Hocu da bar u izmastanim svetovima sa kojima komuniciram preko literature ljudi na kraju dobro prodju i da im bude super.

Znam čoveka isti slučaj
Zbog svega sam pobegao u EF i SF i ne mogu sebe da nateram da pročitam neko realistično dalo puno patnje i životne filozofije.

+1
ja do pravosudnog čitala ko luda, a posle pravosudnog ništa sem krimića ne mogu da svarim. tako da, Panto, sušna vremena tek dolaze .

[Altair]

Hocu da bar u izmastanim svetovima sa kojima komuniciram preko literature ljudi na kraju dobro prodju i da im bude super.

takodje
ima nas dosta znaci.
suvi eskapizam u mom slucaju, i sa knjigama i sa filmovima. suvise mi je realnosti u realnosti

[alcesta]

Nema na čemu, Del, nisam ni znala da sam nekom pomogla, ali verovatno zato što više nemam pojma šta sam na kojoj temi pisala
Ja takođe zadnjih godina mnogo više čitam fantastiku, EF izbegavam zbog serijala, ali i ne mora obavezno da ima srećan kraj, samo da me baš ne utuče do kraja. Povremeno napravim neki izlet tipa Hoseinija ali najviše jednom u pola godine, hvala lepo. Mada i od SF-a recimo ne usuđujem se da čitam Vonegata prečesto, on je jedan od pisaca kod koga ti srećan kraj i ne treba jer ne samo da ga niko ne zaslužuje nego ostavi utisak da bi jedna opšta apokalipsa svetu samo dobro činila. (Da se razumemo, za one koji ne čitaju žanrovsku fantastiku, to uopšte nije isto što i laka literatura i mozak na otavu, mada naravno zavisi od pisca).

Cini mi se da kad bih sad opet procitao, recimo, Bez Dogme Henrika Sjenkjevica ne bih mogao danima da se oporavim.

Jao, gde se ovoga seti interesantno, meni ovaj roman nije toliko bio depresivan koliko me je iznervirao. Glavni junak (imena likova ne pamtim) ide mi negde ruku pod ruku sa Verterom i nekim Pirandelovim junacima, ne toliko po karakteru i stilu koliko po tome što sam tokom čitanja sve vreme imala strašnu želju da ga izdevetam, turim mu motiku u ruke i pošaljem da kopa njivu pa da vidi šta je prava muka za određene vrste dekadentne filozofije nikako nemam razumevanja i to ti je

Razume se, dobar krimić u svako doba, ali više starinskog whodunnit tipa, ne toliko trileri i ovi u zadnje vreme moderni braunovski zapleti. Zadnjih godinu-dve sam se baš navukla na Akunjina i neću se smiriti dok ne kompletiram sve knjige o Fandorinu. Jeste da sam u zadnje dve pogodila ubicu na pola, ali tako je dobro napisano (i ne manje bitno, prevedeno) da čak ni to ne smeta

[harper lee]

Jao, gde se ovoga seti interesantno, meni ovaj roman nije toliko bio depresivan koliko me je iznervirao.

Ne pitaj, traume iz detinjstva.

Dobro si ovo primetila. U antiromanu ono sto je toliko tragicno zapravo je upravo to "hocu piskim - necu kakim" ponasanje glavnih junaka koji bi sve eto nesto ali im se ne da ili im prilika promakne za konjski nokat. Da popizdis. Postoji teorija za Romea i Juliju da je Sekspir zapravo poceo da pise komediju ali da se usred pisanja predomislio, promenio neke delove i nasilno odveo dramu u tragediju. Teorija kaze da je upravo taj kontekst ucinio da Romeo i Julija, koja iskreno nikako ne spada u red najboljih Bardovih drama, postane sinonim za tragediju jer je napisana tako da do poslednjeg trenutka cak i najmanji, najsitniji detalj moze da preokrene dogadjaje, a da se, posto se nista od toga nije desilo, sve zavrsi frustracijom citaoca zbog toga sto se nije desilo.

Pisali smo na faksu kao rad komediju od ovog Sekspirovog sranja i uzasno mi je zao sto mi je taj rad ostao na faksu i nestao. Mislim da se nisam mnogo puta u zivotu zabavio koliko sam se zabavio tada kad sam prekrajao velikog Vilijema.

[alcesta]

Da, baš ima dosta mogućnosti recimo, probudi se Julija ranije nego što treba, usred sahrane, i nastane urnebes

[harper lee]

Da, baš ima dosta mogućnosti recimo, probudi se Julija ranije nego što treba, usred sahrane, i nastane urnebes

Zaboravih malopre. Ako ti se dopao Fandorin verovatno ce ti se dopasti i Akunjinova Pelagija. Onde gde je Fandorin Akunjinov Poaro Pelagija je Mis Marpl. Samo sto je mladja i...hmm... monahinja je.

[alcesta]

Pelagija je apsolvirana i kompletirana odavno, zato je ne pominjem sreća pa nema toliko delova kao Fandorin. Interesantno kako mu se stil razlikuje za ova dva serijala, Pelagija nekako deluje mnogo ruskije i baš ima dobru atmosferu ali sve mi je uprskao na kraju poslednje knjige, nikako ne volim takvu mistiku u krimi-romanima

[M.S.]

Akunjina nisam čitala, iako mi je preporučivan. Ne znam šta su to moderni braunovski zapleti jer Brauna ne čitam, volim dobar krimić, a dovoljno dugo sam sladokusac da mogu da ga prepoznam. Kad smo kod tog žanra, moji favoriti iz nekog perioda od prethodnih nekoliko godina su: Slepi ubica iz Sevilje-Robert Vilson, Gubilište-Val Mek Dermid i U šumi-Tana Frenč. Takođe, Majkla Konelija dosta volim da čitam i jako me nervira što njegov najzanimljiviji junak-Hari Boš, još uvek nije ekranizovan, a to jesu (skoro) svi drugi.