Svaštara ili forumaši van terena

[cecans]

Strasno! Ne ulazim u njihove razloge za takav korak, ali povesti dete u smrt - za to ne nalazim opravdanje

[georgina]

ja evo čitam danas da je taj nesrećnik imao penziju cca 50.000, da je imao neku kućicu i majku u nekom selu. to samo potvrđuje ono što sam pomislila čim sam čula za ovu tragediju, a to je da je svako samoubistvo čin uzrokovan vlastitom patologijom. tačno je da ta patologija može da bude potaknuta spolja, ali neko ko je psihički zdrav se ne ubija ni u uslovima za koje bi se gore spomenuti mogli nazvati maltene pristojnim životom.

ja nisam baš sklona da razumem suicid, razumem ga isključivo kao patologiju i samo zbog toga takve pojave i ne komentarišem sa osudom, pre biram da ih ne komentarišem uopšte.

smatram da ukoliko je greh povređivati druge, utoliko je greh povređivati i sebe. čovek ima odgovornost prema vlastitom životu. prema životu vlastitog deteta tek da ne pričam. Ovde se nije desilo porodično samoubistvo (ima takvih naslova), ovde se desilo dvostruko samoubistvo (verovatno) i pokušaj ubistva. sve je strašno i ja ne želim da verujem da ovde išta drugo do mentalne bolesti može da bude uzrok.

[Liv]

Pa i ne moze. To je stanje duha a ne okolnosti. Neko meni blizak je bio tezak invalid, jako dugo. Nesposoban da se brine o sebi, seta ulicom, uziva u zivotu. Nije imao dece. A opet, bio je najpozitivnija osoba koju sam poznavala i umro je u 'lepim' godinama ako se to ikad moze reci.
Ne znam koliko su nase novine pouzdane sto se tice podataka vezanih za gornji slucaj. Juce procitah da postoji indikacija da je taj covek gurnuo prvo zenu pa skocio sa detetom. I u to mi nije tesko poverovati. Dok pak, u to da je zena s malim detetom koje je dugo pokusavala da dobije jednostavno uhvatila muza i dete za ruku i skocila jeste. Nekako mi se tu nesto ne slaze. Sve su nagadjanja naravno, ali mene ovakve vesti i rastuze ali i razbesne.
Jel ima vesti o decaku?

[Delester]

Neko meni blizak je bio tezak invalid, jako dugo. Nesposoban da se brine o sebi, seta ulicom, uziva u zivotu. Nije imao dece. A opet, bio je najpozitivnija osoba koju sam poznavala i umro je u 'lepim' godinama ako se to ikad moze reci.

ovo da zapamti svako ko se samosazaljeva u takvim rasponima da mu i suicid prolazi kroz glavu.
ljudi mnogo sta uzimaju zdravo za gotovo, sposobnost da vide, da se krecu, da razmisljaju, da se smeju... a negde tamo ima neko ko nema nista od toga, ali ima duh koji je od svega jaci. zivot je vrlo kratak, i vrlo poucan, ne izaci iz svakog sata i dana pametniji je greh prema sebi najpre. i neprestana borba jer vec sutra moze biti drugacije i bolje.

[M.S.]

Pravljeno je neko istraživanje svojevremeno u kome je praćena grupa ljudi koji su doživeli nesreće i ostali na neki način ozbiljnije hendikepirani. Posle tragedije su svi jednako bili utučeni i depresivni, da bi vremenom sve došlo "na svoje mesto". Depresivci po prirodi su to ostali i obratno, suštinski pozitivna bića su takođe vremenom povratila takav pogled na život. Može nam se sviđati više (logično) taj fajterski pogled na život i svet, iako ja ne mislim da je to prevashodna zasluga tih ljudi da imaju takve karaktere.

I ako je suicid patologija, to ne znači da nije objašnjiv-dakle, objašnjiv je patologijom. Zar to nije razumno "opravdanje". Možemo samo da budemo srećni ako nemamo patologiju, a ona često dolazi nenajavljena. Da okolnosti ne formiraju psihičke poremećaje, sa tim se ne bih složila, a neki dipl psiholog-ako ga imamo-bi znao bolje da objasni. Možda ne donose šizofreniju, psihopatije, itd, ali itekako mogu da budu okidač za razne depresije i bipolarne poremećaje.

I dalje ne znamo šta se desilo i da li je to zajednička odluka roditelja ili ne, pa čak ni delo trećeg lica ne mora da se isključi. Možda bi dečak i mogao da rasvetli delom priču, ako preživi (što se iskreno nadam), jer drugih svedoka nema, a uviđaj čisto sumnjam da će mnogo moći da pomogne. Nije to CSI.

[georgina]

ja sam isto poznavala jednu osobu u invalidskim kolicima, muškarac koji je ostao invalid posle jedne saobraćajke. pre toga, čovek je bio vrlo perspektivan advokat, mlad, vredan, pametan, zgodan do bola.

ja ga nisam upoznala takvog, dosta je stariji, upoznala san ga kao studentica (otac jednog mog kolege) kada je već godinama bio invalid. kada sam saznala za priču (da mu je tako mnogo oduzeto), nisam mogla da ge ne pitam, kako je uspeo posle svega da bude tako pozitivan i da i dalje uživa u životu . nije se naljutio zbog takve indiskretnosti, naprotiv, bilo mu je drago što sam ga pitala. rekao je da je i on (očekivano) imao strašne krize i svašta mu je padalo na pamet, ali da je ipak prevladala volja za životom, a kada se već tako desilo, onda je odlučio da se bori do kraja i da taj život (kada se već odlučio za njega) napravi najboljim mogućim. kaže, čovek mora da shvati da je život kao kocka. karte kada su podeljene, moraš da igraš sa onim što imaš i moraš da se trudiš da ih iskoristiš najbolje što možeš. jednostavna filozofija ali delotvorna.

edit:
m.s. ne osuđujem ja suicidne osobe, samo sam na neki način reagovala (ne na pisanje ovde već naokolo) na priče kako je kriva situacija i društvo. imo, u tome se ne mogu tražiti uzroci za ovu tragediju. jeste, spoljne okolnosti su mogle da budu okidač, ali suštinski uzrok teško.

[Delester]

Depresivci po prirodi su to ostali i obratno, suštinski pozitivna bića su takođe vremenom povratila takav pogled na život. Može nam se sviđati više (logično) taj fajterski pogled na život i svet, iako ja ne mislim da je to prevashodna zasluga tih ljudi da imaju takve karaktere.

da li covek moze da promeni nacin na koji razmislja?
sta mu je potrebno da bi to ucinio?
-svest o tome kako sada razmislja
-zelja i volja da to vise ne radi jer mu ne donosi dobro
-istrajnost u prve dve tacke

sta covek dobija promenom nacina na koji razmislja?
nov zivot i novog sebe
to je proces, mnogi ga nikad ne privedu kraju ali je sustina umreti u tom pokusaju, a ne u ovom, o kom sada pricamo, jednostavnijem i brzem.

ovo su samo prazna slova i lako napisana, ali nacin na koji covek razmislja je generator apsolutno svega.treba se posvetiti upoznavanju sebe. postoje mnoga istrazivanja na tu temu. tok misli je toliko snazan da moze staviti tacku cak i na neke od vrlo teskih i terminalnih bolesti. ali ne tacku i na zivot.
covek kada bi znao koliko i sta moze, ne bi bacao granatu u svoju sobu, a onda se zakljucavao iznutra.

da li je onda ili nije i cija zasluga?

[Altair]

a propo ovog sto je del napisala

da li covek moze da promeni nacin na koji razmislja?
sta mu je potrebno da bi to ucinio?
-svest o tome kako sada razmislja
-zelja i volja da to vise ne radi jer mu ne donosi dobro
-istrajnost u prve dve tacke

ovo su samo prazna slova i lako napisana, ali nacin na koji covek razmislja je generator apsolutno svega.treba se posvetiti upoznavanju sebe. postoje mnoga istrazivanja na tu temu. tok misli je toliko snazan da moze staviti tacku cak i na neke od vrlo teskih i terminalnih bolesti. ali ne tacku i na zivot.

vec duze vreme verujem da stvari upravo tako funkcionisu, a i uverila sam se
trenutno slusam audio knjigu You can heal your life od Louise Hay , jedne divne zene koja je jedna od najpoznatijih u toj oblasti i koja upravo uci kako da promenis nacin razmisljanja a samim tim i svest
sve ovo po stavkama stoji, ali i dalje je stvar u tome sto mnogi nemaju volju i snagu da toliko rade na sebi. a potrebno je mnogo jer su u pitanju paterni duboko usadjeni od momenta kad smo se rodili. znaci potrebna je i ogromna volja i disciplina koju vecina ljudi nema.
okupirani su nacinima da prezive, spoljasnjim stvarima koje odvlace paznju, a vecina ne shvata da im je na spisku stvari za prezivljavanje upravo prioritet promena sebe i promena nacina razmisljanja. sve je to mnogo kompleksno , ali mogu da zamislim da ako je meni nenormalno tesko, a prilicno sam jake volje, onda mogu da zamislim kako je ljudima koji su recimo po prirodi flegmaticni, inertni, melanholicni itd. a ne mogu da zamislim kako je tek onima kojima i neka patologija smeta da situaciju i sebe iole realno sagledaju.

[Delester]

apsolutno postoje razlicite polazne tacke za razlicite slucajeve i napori su najverovatije nadljudski za neke
ali je jako bitno da izbor postoji
mnogima je lakse da veruju da ga nema

[karambol]

Nažalost, i ljudska psiha je podložna zakonima fizike, pa je mnogo lakše skotrljati se u ponor nego popeti se na planinu. Ako čovek ne "gaji" svoj optimizam i ne hrani ga redovno, očas posla postane "realni optimista".
Sve ovo iz ličnog iskustva, bio sam nepopravljivi optimista ali sam vremenom klizio ka nezadovoljstvu i nekoj depresiji.
Za tren oka sam od prijatnog i vedrog čoveka postao džangrizavi matorac.
U suprotnom pravcu ide izuzetno teško ali se ne treba predavati.

[Altair]

upravo tako. uvek je lakse prepustiti se nego boriti se, lakse je kritikovati nego pohvaliti, lakse je misliti crno nego belo, lakse je mrzeti nego voleti, itd
linija manjeg otpora je zlatni moto za ljudski rod u vecini

[M.S.]

ne bih se složila sa tim shvatanjima, tačnije uglavnom mislim suprotno.

inače mi je lujza hej isto draga, dosta sam je čitala. u ovoj fazi života meni su iskreno neprihvatljive postavke tih knjiga. dok je moja sestra baš obratno, pokupila sve njene knjige iz moje biblioteke.

[Sony]

Danas sam se poprilicno sokirao. Naime..sa mnom je u osnovnu skolu ( od 1. do 6) isla jedna djevojka koja je oduvijek bila ''muskaraca''. Igrala je fudbal sa nama...dijete sa sela...da ne duzim..


Saznao sam da je rodila dijete i juce ga udavila u kadi. Uzas...nemam komentar. Policija je sad navodno cuva...nadam se da joj zatvor ceka do kraja zivota. Cak je umalo pobjegla...ma bolesna osoba. Klasicna bolest!
Jeste oduvijek bila ''luda''...ali bas ovo nisam ocekivao. Strasno..strasno sta se sve danas dogadja. Sredina nam je tako bolesna..da je za ne povjerovati.

Sokiran sam!

[NadjaM]

Potez ovog umobolnog coveka je za svaku osudu,a opet,ako je umobolan,sta mu se moze zameriti,bolest je vladala njime.
Strasno je sto je u smrt poveo zenu i dete (ako se odigralo onako kako mediji predstavljaju).Mogu samo da predpostavim kroz kakav pakao je dete proslo a ako prezivi,ceka ga jos gori.Nadam se da ce odgovorne sluzbe pomoci detetu da se oporavi i fizicki i psihicki,ako vec nesposobne da preduprede ovakve dogadjaje.

Sto se ove Sonijeve price tice,to nije retka pojava.Zene cesto pate od postporodjajne depresije(tezi oblik je psihoza),koja btw moze da traje i godinama posle porodjaja i vrlo se ozbiljno leci.Ako je ta zena imala ovu dijagnozu ili se ona potvrdi,verovatno i nece odgovarati za cedomorstvo ili ce dobiti neku blazu kaznu,ni blizu tesku kao za klasicno ubistvo.

Ja smatram da se optimizam neguje i uci.
Svi smo po nekad skloni negativnim mislima,ali neko se prepusti da ga taj val nosi,neko se grcevito bori.Ta borba je vestina koju treba nauciti,a to moze svako,ako hoce...
Mada mi se cini da ljudi cesce idu linijiom manjeg otpora,cak neki vole da budu zrtve.

[M.S.]

Lično mislim da se može raditi na sebi, ali da niti svako može, niti su rezultati uvek sjajni, a još manje trajni. Najteže je kad svaki put iznova čovek kreće od početka nakon depresivne epizode.

Ta postporođajna depresija mi je prilična misterija. Pre izvesnog vremena je žena iz mog grada, mlada, navodno bez ikakvih ozbiljnijih depresivnih nota pre porođaja, nakon njega došla kući, krenula ka prozoru i bacila se sa terase. Ne želim ni da pomišljam o tom detetu i šta će sve kroz život da ga muči.

Sudovi su u priličnom problemu kad treba da prosude je li reč o tom poremećaju, a ono se tada tretira kao lakši oblik ubistva. U svakom slučaju, izuzetno kompleksan moralni problem, poput eutanazije na drugoj strani, recimo. S pravne strane se zna kako su regulisani. S tim da će eutanazija verovatno da evoluira kao moguće i oslobađajuć osnov u nekim perspektivama.