Stanić: I u Skoplju mi ljudi dovikuju “ministre” I. Velimirović | 15. 02. 2012. - 12:05h Nije prošla rukometna euforija u Srbiji posle osvojanja srebrne medalje na Evropskom prvenstvu, čak se proširila i na okolne zemlje. Darka Stanića, junaka nacije, koji je odbranama doneo vicešampionsku titulu, slave i u Makedoniji, gde igra za skopski Metalurg, i Crnoj Gori, gde je rođen.
Zvanično najbolji golman Starog kontinenta je velika zvezda ne samo u regionu, sjajnim intervencijama donosi bodove svom klubu i u Ligi šampiona.
- I ovde u Skoplju me zovu “ministar odbrane” - kaže Stanić za “Blic”, aludirajući na nadimak koji je dobio tokom šampionata, zbog kojeg ga je nakon osvajanja odličja primio i Ministar odbrane u Vladi Srbije Dragan Šutanovac.
Pompezno ste dočekani u glavnom gradu Makedonije, ređale su se nagrade, plakete, cveća. Koja vam je najdraža čestitka? - Od mog trenera u klubu Lina Červara, bivšeg selektora Hrvatske. On je jedan od najzaslužniji za moje partije u Beogradu. Bodrio me je svakim danom, nisam mogao da ga izneverim. Kada sam se vratio u Skoplje, samo mi je rekao: “Sada od tebe tražim još bolje odbrane”. Ne smem da ga razočaram.
Od prvenstva je prošlo 17 dana, popularnost ne jenjava? - Ostvario sam dečačke snove, još sanjam i želim da se san ne prekine. Priznanje za najboljeg golmana i srebrna medalja jesu fantastičan uspeh, došli su kao nagrada za sve što sam prošao u životu. Ako u mojoj prošlosti nije bilo sve kako valja, sada sam na pravom putu.
Sada svi od rukometaša očekuju npove uspehe, na redu je kvalifikacioni turnir, početkom aprila u Španiji, za odlazak u London? - Niko ne može da garantuje kako će dalje ići, međutim probili smo neke psihološke blokade koja je ova generacija imala na ranijim velikim takmičenjima. Imamo kvalitetnih igrača, zasluženo smo u evropskom vrhu, očekujemo da više ne igramo epizodne uloge. Polako treba da se u Srbiji ulaže više u rukomet, da se deca animiraju, da nam klubovi duže igraju u Evropi, da nam liga bude jača i da svi uživamo u takvim spektaklima. Trebalo bi nastaviti ovim putem, i ovaj uspeh materijalizovati, da odemo i na Olimpijadu, da ne ostane samo sećanje.
U poslednje dve utakmice gledalo vas je 40.000 ljudi? - To je nezapamćeno, to niko od nas igrača nikad više neće doživeti. Protiv Hrvata smo u polufinalu igrali posebnu utakmicu, takvu atmosferu na tribinama u životu nisam doživeo, niti bilo ko od saigrača. Ma sve nam se namestilo, žalim za izgubljenim finalom, ali sam zadovoljan što je narod srećan i zbog drugog mesta, što su pokazali na dočeku ispred Skupštine grada. Rukomet je u našoj državi uvek bio po popularnosti sportova u vrhu.
Slavilo se i u Crnoj Gori, pošto ste rodom iz Mojkovca, i tamo ste zvezda?- Kad me pitaju zašto igram za Srbiju, ja kažem da je za mene to uvek bio isti narod. Kao što igram za Srbiju, isto bih igrao i za Crnu Goru i Republiku Srpsku, istim srcem i istom željom. Na uspehe Srbije i Crne Gore gledam kao na zajednički uspeh, previše smo povezani da bismo se delili. Da sam se opredelio 2006. da branim gol Crne Gore niko me ne bi primetio, ovako vraćam Srbiji što je verovala u mene. Gledao sam ljudsku stranu svega toga, u Srbiji su me uvek više poštovali nego u Crnoj Gori - završio je Stanić.
