Zavrsena je jos jedna sezona u NFL-u,u reprizi Superbowla XLII ni pobednik se nije menjao - New York Giants-i osvojili su svoju 4. titulu pobedivsi u finalu New England Patriotse predvodjene velikim Tomom Brady-em. Ali krenimo redom...
11. marta 2011 nakon sto se vlasnici i igraci nisu mogli dogovoriti oko novog ugovora, lockout je stupio na scenu. I pored toga sto je trajao vise cetiri meseca, na srecu sezona nije bila ugrozena i on je uspesno okoncan 25. jula 2011, a novi ugovor je konacno stupio na snagu desetak dana nakon toga i trajace sve do 2021. godine.
Regularni deo sezone doneo nam je mnogo iznenadjenja, kako pozitivnih, tako i negativnih.
U AFC konferenciji
Patriote predvodjene tomom Brady-em zauzele se prvo mesto sa skorom 13-3, nista neuobicajeno za njih, osim nacina na koji su dosli do toga, a to je iskljucivo napadom. Odbrana je vrlo slabo funkcionisala u tom regularnom delu, ali je napad bio fenomenalan i sa 32 poena prosecno po mecu bili su najefikasniji tim svoje konferencije. Na Toma smo vec navikli, medjutim jos jedna zvezda je zasjala pod NFL nebom, a njegovo ime je Rob Gronkowski TE koji je u svojoj drugoj godini, sa ukupno 18 TD-a, od toga 17 hvatanjem (oba NFL rekordi za TE), zasluzio poziv na Pro Bowl i igrac koji je mnogo doprineo rezultatima New England Patriotsa.
Severna divizija AFC-a je bila najjaca i najzanimljivija, pa ne cudi da su se cak tri ekipe iz nje plasirale u play off.
Ravensima su dve pobede protiv
Steelersa bile dovoljne za prvo mesto, i pored toga sto su imali identican skor 12-4. Odbrana je i dalje ostala trademark ovog tima, veterani poput Lewis-a, Reed-a, Ngata-e pokazali su da godine nisu problem i da i dalje igraju na vrhunskom nivou, dok je napad predvodjen Flacco-m i Pro Bowlerom Ray Rice-om zavrsavao posao. Sta tek reci
Steelerse koji su i pored ogromnih problema sa povredama bili najbolja odbrana lige, sa samo 14 primljenih poena. Harrison, Polamalu, Hampton, Woodley u odbrani, a Big Ben i Ward, pojacani mladjim snagama Moore-om i Mike Walac-om u napadu pokazali su zasto su jedna od najvoljenijih ekipa sirom sveta i zasto se terible towel-i vrte na svim kontinentima. Sezonu iz snova imali su i Cinncinati
Bengalsi, koji su na pocetku sezone ostali bez dva legendarna hvataca Ochocincoa i TO-a, a ubrzo i bez dugogodisnjeg QB ekipe Carsona Palmera. Kada se od njih nije mnogo ocekivalo, pravo niotkuda pojavio se Andy Dalton i u svojoj ruki sezoni odveo svoj tim do play off-a.
Houston
Texansi osvojili su jug, a Denver
Broncosi zapad AFC-a.
Texansi su zeleli da poboljsaju odbranu i zbog toga je dosao bivsi HC Cowboysa Wade Phillips i u tome je u potpunosti uspeo. Sezona je bila kao iz snova sve dok se prvi QB ekipe Matt Schaub nije povredio u 10. nedelji protiv Tampe. Njega je zamenio nekada osvajac Heismana Matt Leinart, ali je i on brzo nakon toga stradao. Priliku je dobio ruki QB T.J. Yates i pokazao se sasvim solidno, ali koliko to moze biti tesko kada u ekipi imate jednog Andre Johnsona. Sa druge strane u Denveru,
Broncosi su takodje imali iskustva sa jednim QB, ali pozitivnog. Tim Teebow se konacno u drugoj sezoni ustalio kao starter i sa 6 vezanih pobeda negde na sredini sezone odveo tim John Foxa u Play off. Niko ne zna kako jedan QB sa prosecnom
rukom pobedjuje toliko dugo, time su se bavili i americki novinari, ali do pravog odgovora nisu dosli.
Coltsi su definitivno najvece razocarenje, od Superbowl konkurenta, do ekipe koja prva bira na draftu, a sve zahvaljujuci povredi jednog coveka - Pata Manninga. Jetsi su sigurno ocekivali vise, ali je njihov QB Mark Sanchez bio ispod nivoa potrebnog i za play off, a kamo li za Superbowl i pitanje je da li ce i sledece sezone biti na istom mestu. I San Diego je ostao bez play offa, najvise zahvaljujuci katastrofalnoj sezoni, najgoroj u karijeri Phillipa Riversa. Ostali timovi su manje vise bili na svom proseku, kao i prethodnih sezona.
posto me mrzi da odjednom napisem ceo tekst, pisacu ga u delovima, narednih dana NFC konferencija
