Košarka - Tokio 2020 - Muški turnir

[Перкони]

Мислим да је изненађење у четвртфиналу најмање могуће у дуелу Словеније и Немачке. Сви остали парови могу донети неизвесне завршнице.
Нисам наклоњен ниједној репрезентацији, али ме је до сада највише импресионирала екипа Италије. Од свих екипа у четвртфиналу, реално најмање талента и индивидуалног квалитета уз Немачку (и можда Аргентину), али велико срце, константа у игри (Галинари још увек епизодиста), ослањање на јаку одбрану, продоре кад год се укаже прилика, и шут споља, укратко - колектив. Против физички јаче Нигерије, показали да се не плаше да играју и леђима ка кошу.
Немци недовршена екипа, иако имају можда приближан потенцијал као овај тим Италије. Јака одбрана, мало игре под кошем од Фојтмана и Вагнера, и шут споља. Али неискусни. Италијани, иако млади, делују искусније.
Аргентинци плаховити, падају у игри, кад воде 10 поена разлике додају се иза леђа и праве неке егзибиције, а опет могу одиграти јаку одбрану и контролисати ''дефанзивно стакло''', похватати важне лопте на ''офанзивном стаклу'', луцидни у нападу, могу да изненаде шутем за три поена и имају игру под кошем (Скола)...уз невиђени култ репрезентације.

Од фаворита, можда Аустралија делује ''најклимавије'' (уз САД). Недостатак Бејнса се може озбиљно одразити на скок, који им је и донео победу над Италијом. Имају падове у игри што се видело против Нигерије. Ослањају се на шут за три поена, скок у нападу и продоре (Милс). Високи играчи им под кошем понетирају углавном из другог плана и кључ играње одбране против њих није само одбрана шута за три поена, већ и контролисање рекета после преузимања у одбрани где често остварују предност (отуд толики скокови у нападу). Предности над Аргентинцима су приличне: индивидуални квалитет, шут за три поена, искуство. Ако Аргентинци буду одиграли одбрану као против Шпанаца у мечу у групи, имају шансу (доминација у скоку се подразумева). Аустралија и Аргентина су одиграли неизвестан меч на припремама у САД, где су Аустралијанци (у најачем саставу) победили са 87:84. Тренер Аргентине је тада још уигравао тим, са Вилдозом и Кафаром у стартној петорци.

Шпанија можда од свих ''аутсајдера'' има најреалније шансе да направи ''изненађење''. Најкомплетнија екипа на турниру: игра споља, игра под кошем, шут споља, искуство, индивидуални квалитет, тренер. Американци имају све то исто, бољи су индивидуално, осим уиграности и игре под кошем. Сећам се минута одмора који је тражио Грег Поповић у мечу са Чешком, када је рекао: ''Хеј момци, видите шта се дешава под кошем. Убијају нас тамо. Већи су од нас под кошем, и зато морате да се међусобно помажете''. Чешка (за мене највеће разочарење, уз донекле Аргентину) им је претња под кошем. Американци су екипа која ''живи и умире'' од шута за три поена (исто као Словенци, ''аналитика'' је чудо). По проценту од укупног броја шутева из игре, они највише шутирају тројке (преко 50%). Американци су пре свега шутем за три поена стизали и престизали предност Чеха, а касније и повећавали предност. Као и против Ирана, нису показали никакве посебне кретње у нападу и игру под кошем, ослањајући се на шут, (индивидуалну) одбрану и индивидуални квалитет. Уколико Американци не буду шутирали тројке како се очекује, у некој неизвесној завршници, Шпанци због искуства, комплетније игре, а вероватно и мотива да им се реванширају, имају веће шансе. Међутим, мислим да ће скок и одбрана Американца под својим кошем бити кључ ове утакмице. Шпанци, да би победили, морају искористити своју предност под кошем у нападу и на другој страни у преузимању контролисати дефанзивни скок. Мислим да они не могу толико да контролишу шут за три поена Американаца, колико могу да им нашкоде под кошем у нападу. Шпанија исто као и Американци зна да игра добру одбрану.
Овај пораз Шпаније од Словеније помало подсећа на историјски пораз Американаца против Аргентине у последњем мечу у групи на СП 2002. Тада су Американци, очигледно уздрмани као никада до тада, налетели на СР Југославију, која је имала своје проблеме на том такмичењу, и изгубили. Тада је победио култ репрезентације, искуство, тренер и уиграност. Да ли су Шпанци довољно уздрмани? Да ли ће дозволити да попусте у другом полувремену и у одбрани и у нападу као у мечу са Словенијом? Пораз који су доживели од Словеније, додуше, није исте природе као шок који су Американци доживели од Гаучоса те 2002.г. Може се гледати и обрнуто. Американци су сада тај фамозни пораз доживели на почетку, и успели су да се опораве и иду на уздрмане Шпанце. Чини ми се да је ово питање претпоставка горе наведених фактора победе једних или других.

Французи су после победе над Американцима, полетели у правом смеру. Одиграли су маестрално против Чешке, и чини се рутински одиграли против Ирана, тако што су стекли велику предност у првом полувремену. Као што сам рекао и раније, Французи могу да победе свакога и да се погубе кад је најважније. Против Италијана имају предност у свему, а нарочито у квалитету играча. Морали би да остваре предност под кошем у нападу и да контролишу одбрамбени скок. Ту је кључна разлика између ова два тима. Италијанима ће требати јако добар шут за три поена, и досад невиђена одбрана са њихове стране да би имали шансу. Сем ако се Французи не опусте и касније погубе у игри. Ако се Французи састану са Американцима у финалу, биће им много теже да их победе опет. Мислим да би победа Италијана над Француском била највећа сензација у четвртфиналу. Италијани су и против Аустралије били инфериорни у индивидуалном квалитету и искуству, па су изгубили са 86:83, а нису добро шутирали тројке (25/8) и извели само 10 слободних бацања. Скок је кључ.

[Bolkonski]

Jedino mi je žao što je gospodin i dominator Pau Gasol, u svojim poslednjim Olimpijskim igrama, već u 1/4 finalu suočen sa najtalentovanijom košarkaškom nacijom, i što neće s medaljom u penziju.

[Bogun]

Amerika je slomila Čehe kada je krenula da napada ulazom koš početkom druge četvrtine, tu su stvarali višak, nekada išli do samog kraja, nekad izlazni pas, čim su obrnuli rezultat pukao je i otpor Čeha posle 3 minuta.

Mislim da su i oni konačno ukapirali da ne mogu samo kroz protok lopte da šutiraju. Da su utakmicu pre neki dan igrali protiv Španije, a ne Češke, verovatno bi izgubili.

[bezvezarije]

Igraju oni koji u datom momentu zasluze.
Ti Slovenci bastine mnogo vecu tradiciju od tih spomenutih Turaka i vise su asova dali.

Po meni bilo bi najpoštenije da na Ol igraju reprezentacije prema Fiba rangu odnosno ukupno rezultatima u 4 godine.

[veljkos161]

Nema to smisla jer sa danasnjim sistemima kvalifikacionih prozora ni te liste ne rangiraju po kvalitetu.
Kao da koristis za Fifa listu, ali da ti kvalifikacije igraju igraci iz Super lige,jer su svi iz liga petice zauzeti.
Pa to onda ne oslikava pravi kvalitet tvoje reprezentacije pa stoga ni na fiba listi nisi pravedno pozicioniran.

[Перкони]

За Богуна: Делимично сте у праву за преокрет у другој четвртини против Чеха, где су Американци користили улаз под кош. Погодили су и неколико шутева за два поена, али се види констатна потреба да се шутира за три поена. Две тројке Дурента су преломиле резултат у корист Американаца у тој другој четвртини (од 31:33 до 37:33). Можда сам одабрао најслабији пример. Ја говорим пре свега о тенденцији овог тима да тројкама стиче предност, без обзира да ли воде или заостају. Погледајте промашене шутеве за три поена чим су Чеси покушали да стигну предност Американаца у тој другој четвртини.

Слажем се са вама, и то сам поменуо раније, да Американци морају да у свој овој неиграности више пробијају прву линију одбране и тако ''промешају'' одбрану и себи спонтано праве кретње у нападу ротацијом лопте и траже ''прави'' шут споља. Слично је играла Канада у квалификацијама. Рећи ћу опет, ти продори би им донели и више слободних бацања. Американци изводе 17 слободних бацања по мечу, исто колико и Аргентина. Словенија изводи 25,3 слободна бацања по мечу. Рецимо 4-5 слободних бацања по мечу више могу бити тас на ваги на крају ако буде неизвесно и са друге стране смањити минутажу некоме од противничких центара, на пример.
Исто тако, мислим да могу више да користе шут са полудистанце ван рекета (рецимо после финте шута када крене ротација одбране). То скоро искључиво ради Дурент. Тиме би имали више разноврсности у нападу, и отворили мало простора за њима прекопотребан (јер готово да немају игру под кошем) скок у нападу и додатне поене из рекета. Не могу они, на пример, да играју класични ''dribble drive offense'' али сам уверен да превише ''ћошкаре'' око линије за три поена. Све ово што причам јесте импровизација, али са десет тренинга не може другачије.

[fighter]

Po do sada prikazanom Francuzi prvi favoriti za zlato.
Slovenija baš dobro odigrala grupnu fazu, a Tobi kao da je rođen u Jesenicama.
Očekujem ih u polufinalu.

Nadam se da i Argentina može dalje, neće naravno biti ni malo lako, ali red je da nešto odigraju i Dek i Brusino na ovom takmičenju.

[Radonjaa]

Ne bi me čudilo da Francuze i Italija namuči, a protiv Slovenaca bi objektivno bili autsajder

[Bogun]

Francuska autsajder protiv Slovenije? Ako sam te dobro razumeo, možda nisam, pa da pitam.

Ja baš mislim da Italijani nemaju šta da traže protiv Francuske jer ovi imaju pokretne centre, tj visoke igrače koji su odličan defanzivni mečap za Polonaru/Melija/Fontekija.

Italija nema igrače koji mogu istovremeno da zatvore i Furnijea i De Koloa.

Jedini način da Francuzi izgube je njihovo tradicionalno bagovanje koje se praktično desi barem na jednom meču na turniru. Kao protiv Argentine u Kini, sličan odnos snaga je bio.

[Dexi]

Мислим да је изненађење у четвртфиналу најмање могуће у дуелу Словеније и Немачке. Сви остали парови могу донети неизвесне завршнице.
Нисам наклоњен ниједној репрезентацији, али ме је до сада највише импресионирала екипа Италије. Од свих екипа у четвртфиналу, реално најмање талента и индивидуалног квалитета уз Немачку (и можда Аргентину), али велико срце, константа у игри (Галинари још увек епизодиста), ослањање на јаку одбрану, продоре кад год се укаже прилика, и шут споља, укратко - колектив. Против физички јаче Нигерије, показали да се не плаше да играју и леђима ка кошу.
Немци недовршена екипа, иако имају можда приближан потенцијал као овај тим Италије. Јака одбрана, мало игре под кошем од Фојтмана и Вагнера, и шут споља. Али неискусни. Италијани, иако млади, делују искусније.
Аргентинци плаховити, падају у игри, кад воде 10 поена разлике додају се иза леђа и праве неке егзибиције, а опет могу одиграти јаку одбрану и контролисати ''дефанзивно стакло''', похватати важне лопте на ''офанзивном стаклу'', луцидни у нападу, могу да изненаде шутем за три поена и имају игру под кошем (Скола)...уз невиђени култ репрезентације.

Од фаворита, можда Аустралија делује ''најклимавије'' (уз САД). Недостатак Бејнса се може озбиљно одразити на скок, који им је и донео победу над Италијом. Имају падове у игри што се видело против Нигерије. Ослањају се на шут за три поена, скок у нападу и продоре (Милс). Високи играчи им под кошем понетирају углавном из другог плана и кључ играње одбране против њих није само одбрана шута за три поена, већ и контролисање рекета после преузимања у одбрани где често остварују предност (отуд толики скокови у нападу). Предности над Аргентинцима су приличне: индивидуални квалитет, шут за три поена, искуство. Ако Аргентинци буду одиграли одбрану као против Шпанаца у мечу у групи, имају шансу (доминација у скоку се подразумева). Аустралија и Аргентина су одиграли неизвестан меч на припремама у САД, где су Аустралијанци (у најачем саставу) победили са 87:84. Тренер Аргентине је тада још уигравао тим, са Вилдозом и Кафаром у стартној петорци.

Шпанија можда од свих ''аутсајдера'' има најреалније шансе да направи ''изненађење''. Најкомплетнија екипа на турниру: игра споља, игра под кошем, шут споља, искуство, индивидуални квалитет, тренер. Американци имају све то исто, бољи су индивидуално, осим уиграности и игре под кошем. Сећам се минута одмора који је тражио Грег Поповић у мечу са Чешком, када је рекао: ''Хеј момци, видите шта се дешава под кошем. Убијају нас тамо. Већи су од нас под кошем, и зато морате да се међусобно помажете''. Чешка (за мене највеће разочарење, уз донекле Аргентину) им је претња под кошем. Американци су екипа која ''живи и умире'' од шута за три поена (исто као Словенци, ''аналитика'' је чудо). По проценту од укупног броја шутева из игре, они највише шутирају тројке (преко 50%). Американци су пре свега шутем за три поена стизали и престизали предност Чеха, а касније и повећавали предност. Као и против Ирана, нису показали никакве посебне кретње у нападу и игру под кошем, ослањајући се на шут, (индивидуалну) одбрану и индивидуални квалитет. Уколико Американци не буду шутирали тројке како се очекује, у некој неизвесној завршници, Шпанци због искуства, комплетније игре, а вероватно и мотива да им се реванширају, имају веће шансе. Међутим, мислим да ће скок и одбрана Американца под својим кошем бити кључ ове утакмице. Шпанци, да би победили, морају искористити своју предност под кошем у нападу и на другој страни у преузимању контролисати дефанзивни скок. Мислим да они не могу толико да контролишу шут за три поена Американаца, колико могу да им нашкоде под кошем у нападу. Шпанија исто као и Американци зна да игра добру одбрану.
Овај пораз Шпаније од Словеније помало подсећа на историјски пораз Американаца против Аргентине у последњем мечу у групи на СП 2002. Тада су Американци, очигледно уздрмани као никада до тада, налетели на СР Југославију, која је имала своје проблеме на том такмичењу, и изгубили. Тада је победио култ репрезентације, искуство, тренер и уиграност. Да ли су Шпанци довољно уздрмани? Да ли ће дозволити да попусте у другом полувремену и у одбрани и у нападу као у мечу са Словенијом? Пораз који су доживели од Словеније, додуше, није исте природе као шок који су Американци доживели од Гаучоса те 2002.г. Може се гледати и обрнуто. Американци су сада тај фамозни пораз доживели на почетку, и успели су да се опораве и иду на уздрмане Шпанце. Чини ми се да је ово питање претпоставка горе наведених фактора победе једних или других.

Французи су после победе над Американцима, полетели у правом смеру. Одиграли су маестрално против Чешке, и чини се рутински одиграли против Ирана, тако што су стекли велику предност у првом полувремену. Као што сам рекао и раније, Французи могу да победе свакога и да се погубе кад је најважније. Против Италијана имају предност у свему, а нарочито у квалитету играча. Морали би да остваре предност под кошем у нападу и да контролишу одбрамбени скок. Ту је кључна разлика између ова два тима. Италијанима ће требати јако добар шут за три поена, и досад невиђена одбрана са њихове стране да би имали шансу. Сем ако се Французи не опусте и касније погубе у игри. Ако се Французи састану са Американцима у финалу, биће им много теже да их победе опет. Мислим да би победа Италијана над Француском била највећа сензација у четвртфиналу. Италијани су и против Аустралије били инфериорни у индивидуалном квалитету и искуству, па су изгубили са 86:83, а нису добро шутирали тројке (25/8) и извели само 10 слободних бацања. Скок је кључ.

Odlicna i detaljna analiza
Sto mislis da Italijani iz neke rasterecenosti ne mogu da iznenade?.
Ja smatram da Australija sigurno ovaj put uzima medalju,ako ne uzmu stvarno su baksuzni .
Treba videti i kako ce se Slovenci snaci sada kada imaju ulogu velikog favorita.
Sto se tice Spanije,voleo bih da pobede ovaj lazni drim tim.
Imaju iskustvo,kvalitet,trenera,trebace im i malo srece.

[veljkos161]

Valjda Amerikanci uspeju da izbore poraz ispod 15 razlike protiv mocne furije.
Takva je ovde atmosfera

[Radonjaa]

Francuska autsajder protiv Slovenije? Ako sam te dobro razumeo, možda nisam, pa da pitam.

Ja baš mislim da Italijani nemaju šta da traže protiv Francuske jer ovi imaju pokretne centre, tj visoke igrače koji su odličan defanzivni mečap za Polonaru/Melija/Fontekija.

Italija nema igrače koji mogu istovremeno da zatvore i Furnijea i De Koloa.

Da, dao bih prednost Slovencima. Ne veliku, ali im vjerujem više nego Francuzima. Kao što su 2014. i 2019. posustali posle velikih pobjeda, mislim da će im i sad naići takav dan. Edit: Sad vidim da si napisao isto

Italiju će vjerovatno dobiti, ali ne očekujem gaženje ili nešto slično. Kao što Italijanima ne odgovara snaga Francuza u reketu, ni Goberu/Folu/Poarijeu ne odgovaraju visoki koji šire teren, a do sad nisu imali takvog protivnika, jedino je Balvin pogodio neke trojke, ali je i on slab šuter. Ovamo bi Meli i Polonara mogli ozbiljno da ih izbuše, i Galinari bi svojih par minuta mogao da odradi na 5, ne bi mu bio prvi put. Još ako Manion bude raspoložen, može biti itekako zanimljiva utakmica.

[Bogun]

Jeste ne odgovaraju toliko pre svega Goberu i Falu, ali Francuzi mogu i da snize petorku.

Batum i Jabusele itekako mogu da pokriju 5 i 4, ako baš toliko zaškripi u odbrani sa centrima.

[Radonjaa]

Mogu, mogu i da probaju da to riješe ,,na silu'', kao što su Ameriku okrenuli sa Poarijeom na 4 i Goberom na 5. Imaju više opcija nego Italijani, to im je možda i najveća prednost.

[Перкони]

За Dexi: Хвала.
Не кажем да Италијани неће победити, али реално, ако не рачунамо дуел Словеније и Немачке, то би било велико изненађење. Не бих се усудио да прогнозирам јер су ме Италијани одушевили. У праву сте када кажете да ће Италијани бити растерећени јер немају бреме фаворита. У вези оног што су Радоња и Богун коментарисали, уколико се Французи буду прилагођавали Италијанима са нижом петорком, биће приморани да баце све карте на свој шут споља. Уколико Французи буду наметнули своју игру (са Гобером и Поаријеом), верујем да ће Италијани опет бранити рекет по сваку цену (барем због скока) и да ће моћи да живе са тим да су изгубили због бољег шута Француза за три поена. У оба случаја, као што сте рекли, Италијани немају шта да изгубе, и остаје им да бране рекет колико могу и ризикују са шутем Фурнијеа и Де Колоа. У нападу им само партија из хале Александар Николић, 15 тројки, пуно поена из друге шансе, и велика игра Полонаре и Галинарија (и рекао бих Фонтекиа, који је добар и са полудистанце) даје наду у победу. Обратите пажњу и на продоре Италијана.
Од поменутих фактора победе, статистички: Французи су бољи у скоку (39,7 наспарам 35 Италијана), шуту за три поена (37,7% наспрам 35,6). Очекујте више од 30 шутева Италијана за три поена. Интересантно је да Италијани на овом турниру губе најмање лопти (9,0) по мечу.

Шпанцима ће требати среће, као што су Американци промашили неке важне отворене шутеве (Дурентова 2 шута за три поена) против Француске у завршници и промашили два сл. бацања (Адебајо), изгубили две важне лопте (Лилард). Парадокс је да су Американци други најбољи по изгубљеним лоптама на целом турниру (9,3) иза Италијана, али њихова главна снага лежи у шуту за три поена (43,4%, а Шпанци 34,2%), укупном шуту (51,4%), и за њих важном шуту за два поена (60,0%, други иза Словеније). Као што сам и раније најавио, Грег Поповић је све карте бацио на шут (кад је тешко - ''аналитика'') и индивидуалне способности својих играча . Иако се Американци труде у одбрани, не блистају у скоку (37 по мечу), и ту лежи главна шанса Шпанаца који су ту за нијансу бољи (37,7). Амерички новинар, Кевин Пелтон, је недавно написао текст после пораза Американаца од Француске и закључио да ''златна медаља у Токиу и није толико у интересу САД, дугорочно гледано'', јер Американцима треба бољи програм прављења репрезентације (зато сам ја још пре ОИ ''прозивао'' Џерија Коланђела). Тражење оправдања или нешто друго? Коланђело напушта функцију менаџера тима САД, после ове Олимпијаде.