Ako uzmemo u obzir da se turnir igra bez Mihajlović i Veljković, onda je eventualna bronza odličan rezultat. Osvojiti dva evropska zlata u nizu, svetsko zlato, olimpijsko srebro i eventualnu bronzu je za svaki respekt. Nema bolje ekipe na svetu u periodu od Rija do Tokija (rezultati govore sve). Malo li je. Uz to je na ovom turniru definitivno potvrđeno, iako u okrnjenom sastavu, da je Srbija najbolja evropska selekcija. Turkinje su podbacile, Ruskinje od 2015. nemaju značajniji rezultat, Italija je ''pometena'' u četvrtfinalu, a Holandija se nije plasirala na OI.
Za 12 dana počinje EP gde se napada treće zlato u nizu i gde se završnica igra u Beogradu, posle čega treba očekivati odlazak Ognjenović, Rašić, pa možda i Silvije Popović. Sanja Đurđević je legitimna naslednica Popović, pozicija blokera nije nikad bila sporna, ali Majin odlazak će biti maltene nemoguće nadoknaditi. Mada, EP 2017. je osvojeno bez Maje.
To takmičenje po mom mišljenju ove godine treba da bude primarni cilj. Nadam se da jeste. Zlato na OI u ovakvoj konkurenciji svakako nije bilo u toj mjeri realno, koliko su to očekivali
selektori iz fotelje. Ali teško je Srbima objasniti da su oba poslednja finala otišla u 5 setova i uz dosta sreće na našu stranu, lakše je konstatovati da su devojke prvakinje Evrope i sveta i očekivati da se druge sklone sa puta.
U Beogradu je potrebna sveža krv na prijemu (Lazović), uz oporavljenu Brankicu.
Rekao bih da smo najbolji/savršen meč ''potrošili'' protiv Italije, a SAD protiv nas. Gubile su do sada 3 finala, od Kine daleke '84 u Los Anđelesu, a od Brazilki u Pekingu i Londonu, oba puta po 3-1. Za utehu im je ostalo što su do Londona vezale 3 zlata u WGP. Sada su osvojile prva 3 izdanja VNL, dva puta slavile protiv Brazilki, uključujući i ovogodišnji trijumf 3-1 pre nešto više od mesec dana.
Ne bih se iznenadio da Brazilke to dobiju, mada po svemu prednost Amerikankama. Prošlo je možda nezapaženo, ali drugo polufinale za J. Koreju na poslednja 3 olimpijska turnira.
