Tegijevo zakucavanje: Čast i obraz
Kolumnista kosarka.rs Vladan Tegeltija piše o raspletu ligaškog dela Superlige i predstojećim pripremama svih reprezentativnih selekcijaobjavljeno danas u 20:22; autor: Vladan TegeltijaKljučni pojmovi: Parrizan, Crvena zvezda, Hemofarm, Radnicki, Mega Vizura, FMP, OKK Beograd, Metalac, KSS
Najveća dilema naše Superlige je rešena. Radnički će bez nadoknade, uz to i sa FIAT-om, dogodine u regionalnu ligu, dok će Nebojša Čović morati da izdvoji 150 hiljada evra za povratak na Jadran, na kome od jeseni, posle nekadašnjih evropskih šampiona iz Sarajeva i Splita, neće biti ni prvaka bivše Juge, Zadra i Zvezde, ne odustane li vicešampion Evrope iz Tel Aviva ili se desi fuzija.
Poslednjih meseci razmišljam kriju li na Malom Kalemegdanu neko obećanje iz "Sidra", iako Roman Lisac to demantuje, jer kako objasniti, uz finansijske motive, otpuštanja posle teško izvojevanog bega sa začelja NLB lige? Kako objasniti i da niko pred utakmicu u Železniku nije pominjao opciju poraza manjeg od sedam, a ne 11 razlike, koliko bi bilo dovoljno za Jadran u trouglu sa FMP-om i Metalcem, ili onakve izjave nakon epiloga poslednjeg kola. Znam zbog čega Sovrović nije želeo u Radnu grupu, ali ne i zašto ista nije zasedala mnogo pre kraja ove sedmice, za kada se najavljuje okupljanje? Ne razumem ni zasto je vređan Saša Nikitoviću u subotu u "Pioniru", ali ne moram sve da razumem...
Muta Nikolić je sačuvao obraz. Kombinacija je po kuloarima bila jasna, već ispričana. FMP je trebalo za 150 hiljada da plati NLB pozivnicu favorizovanom Radničkom, izbegavši čekanje ishoda iz "Sport Eka", a i Kragujevčanima bi posle "puštanja" bilo lakše da pokušaju da iznenade Partizan sa četvrtog mesta na dve, umesto tri pobede u plej-ofu. Oba rivala su odigrala časno, a moje je mišljenje i OKK Beograd i Metalac koji je i po iskrenim rečima Ace Petrovića zaslužniji za plasman Železnika, posle pobeda nad Zvezdom i Radničkom u Valjevu, kao i nad "klonferima" u subotu. Kapa dole i Stepiju i njegovim pulenima, lišeni usluga Sinoveca u maju, ali i Šuški Đukanoviću koji je pokazao da mu je čast ispred sujete, posle martovskih novinskih prepucavanja sa Čovićem.
Kapa dole i OKK Beogradu i Megi koji su igrali lepo, izbacili mlade, vratili sjaj "Hali Sportova" i poput Metalca pomrsili konce favoritima, posebno pobedama u Beogradu. Ostalo je da sačekamo da li će Partizan spojiti i desetu titulu u nizu. Sve ostalo, s obzirom na roster i budžet, bila bi velika senzacija, u koju nekako mi se čini najviše nade polažu u srcu Šumadije. Nadam se da će sve proteći korektno, da nećemo slušati o sudijama, incidentima, spornom, da neće biti povlačenja sa terena, mada je malo nedostajalo u "Jezeru" u subotu.
U utorak je sednica UO KSS gde će se aminovati kandidati za trenere mlađih selekcija. Natpisi po štampi, kao i igrice iza klulisa već traju, ali kao što sam nedavno rekao, ne želim da učestvujem u licitacijama, lobiranjima, iako imam podosta informacija, pošto nisam žudio senzacionalizmu i ekskluzivitetima. Nadam se da će sujete biti potisnute, da će zajednički interes svih ljudi iz košarke biti uspeh selekcija, izbacivanje igrača, da će Džikić, Mijatović, Nikitović, Ičelić i ostali oko kojih se lome koplja, imati mir, sve pozvane na pripremama, sa kojima se po mom sudu, već kasni.
Francuzi su saopštili spisak prepun NBA igrača koji će imati i Italijani, Slovenci, Nemci, Rusi. Litvanci i Grci se muče sa otkazima, mi sa minutažom većine Dudinih pulena. Moj stav je da ćemo zato imati reprezentaciju sa motivisanim igračima, pripremljeniju i agresivniju od ostalih kao prethodna dva leta, uigraniju, godinu dana iskusniju, sa dobrom atmosferom, bez situacija kao sa Teom i Bjelicom protiv Argentine u Kajzeriju i bez nerealnih očekivanja nacije. London jeste cilj, ali da li je realno doći do njega preko Litvanije, u najavljenoj konkurenciji i konstalaciji snaga? Trebalo bi verovati u naše momke, pružiti im podršku, dobru atmosferu, nikako optertiti nerealnim, gledati na njih kao reprezente naše zemlje, a ne iz kog su kluba ili kog menadžera.
Nadam se da ćemo ovoga leta dobiti i potvrdu, na smotrama mlađih selekcija, da Cvetković, Miljenović, Micić, Mitrović i ostali nisu naše nerelne nade, da imamo i mlađe snage poput Ristića i Rebića, starije poput Silađija ili Bogdanovića, da Nedović, Jaramaz, Anđušić, Đekić i Musli mogu da poput čuvene generecije 1987, nastave zlatni niz iz kadetskih i juniorskih dana, ali i posle Londona postanu seniorski reprezentativci poput zlatnih svetskih prvaka generacije 1988. iz Novog Sada.
