Tegijevo zakucavanje: A sad finale
Kolumnista kosarka.rs Vlada Tegeltija piše o uzbuđenjima u polufinalu plej-ofa i predstojećoj borbi Partizana i Hemofarma za titulu šampiona Srbije
objavljeno jučer u 18:38; autor: Vladan Tegeltija
U sredu počinje finalna serija naša dva najbolja kluba. FMP može biti zadovoljan pobedom u Železniku posle minus 13 na 11 minuta pre kraja, što je i po rečima Ace Petrovića razljutilo najbolji klub u regiji, pa smo za šest minuta videli pet zakucavanja, 20 datih i samo jedan primljen koš, bez napravljenog faula i na kraju opet 30 razlike. U subotu se moglo svašta čuti, od teorija da je Partizan "kladioničarski posustao" u drugoj utakmici, u nedostatku obrazloženja, tačnije objektivnog prihvatanja velikog preokreta FMP-a, posle dve ubedljive pobede u "Pioniru", do skandiranja "Hoćemo fuziju" i vica da je najsigurnije mesto za skrivanje Gorana Hadžića trofejna sala KK Crvena zvezda.
U drugom polufinalu bilo je mnogo više vatre. Radnički je ispustio svoju šansu u poslednjem kvartalu prvog meča u Milenijumu, pred koji je imao plus 18, ali je okrenuvši se razlozima porazu u sopstvenim propustima, pokazao viteštvo ne uloživši žalbu na sporno puštanje sata 2,67 sekundi pre kraja. Zamislite šta bi bilo da je ta situacija bila na utakmici Partizana protiv FMP-a ili Zvezde? Ne bi moglo da se živi danima od bukača teorija zavere ili posebno "državnih projekata" koju više ne mogu da progutaju ni oni sa nižim IQ.
Što se tiče skandiranja i vređanja u Jezeru, novčića na parketu, to ne opravdavam, ali sa druge strane više volim takvu, nego pozorišnu atmosferu nekoliko stotina ljudi. Neka smeta ušima, samo da je na parketu, pre i posle njega sve bezbedno. Licemerno bi bilo osuđivati Kragujevčane, Đavole posebno, a na drugoj strani veličati atmosferu iz Pionira ili Arene.
Osuđujem i praksu skupih ulaznica, zarad izbegavanja gostujućih (negde čak i domaćih) navijača, ali me raduju scene iz finiša majstorice u Milenijumu, aplauzi obe tribine, iako je Lukajić našao najbolji način osvete za nesuglasice sa kolegom, navijačima, svime doživljenim u Jezeru i na parketu, terajući do trideset razlike. Smatram da je Struja imao razloga za sudijsko nezadovoljstvo, ali nikako za pozivanje uprave da posle, po njemu osam godina nečinjenja, nešto preuzme, pogotovo posle najsramnije odluke u istoriji Hemofarma lani, da se ne dođe na treći meč finala. Treba li ga podsetiti na sramnu odluku o obustavi sponzorstva Savezu ulagujući se Amerikancima, zbog igranja Miladina Kovačevića za Vrbas, ili promenu stava oko ulaska u Jadransku ligu kada, u odnosu na godinu dana ranije, na parketu nije izboren plasman.
Muta je dobio FIAT, Dinkića, ali ostao bez finala. Njegovi puleni su delovali potpuno istrošeno, još u drugom meču, kada su ih Đavoli vratili iz mrtvih, ali u majstorici, protiv motivisanih Vrščana, katastrofa je bila neizbežna. Da li će ostati i za novu sezonu, da li će bar u septembru, a ne oktobru praviti tim, pokazaće vreme koje dolazi. Hemofarm je bolja ekipa, sa kvalitetnijim pojedincima, ali sa kompleksom Partizana kojem nije uzeo trofej sem u debiju crno-belih na Jadranu. Doduše, delom i zbog bojkota Grobara praznom "Pioniru". Muta je priznao poraz, lično mislim da bi Partizanu bilo teže da ide u grotlo Kragujevca, da mu Mutin tim manje odgovara, kao i da nije kolegijalno od Mute da izjavljuje šta bi on u finalu da vodi Hemofarm.
Partizan je favorit, bio bi i da igra Džordan, mada Džavaji, za razliku od Katića, ne koristi ni visinsku, ni prednost u gabaritu. Maraš, Božović i posebno Savović mogu da se nadmeću sa rivalima na svojim pozicijama, kao i spoljna linija Hemofarma, ali uz Grobare koji će ispuniti i Pionir i odraditi desant na Vršac, Vlade Jovanović ima veliku prednost sa Veselijem na trojci. Hemofarm je otpustio Hamida, Partizan Klobučara, a kamo sreće da su tu minutažu dobijali Anđušić, Jaramaz ili Bogdanović.
Rad sa mladima u klubovima i njihov status je važniji od mesec-dva u reprezentaciji, pa otuda ne možete očekivati puno od promena u Savezu, jer liga i klubovi su samostalni, nezavisni od Kuće košarke. Klubovi su baza svega, treneri koje dovode da rade sa mladima, u kakvim uslovima, koju im šansu daju. Ja lično od gradonačelnika kao predsednika očekujem da infrastrukturno pomogne pojedince željne da izgrade balone i montažne dvorane, da nemaju problema sa papirologijom, podmićivanjem administrativaca, sa dozvolama. Da preko ministra prosvete donese rešenja oko zakupa i korišćenja školskih sala, preuređenja i rekonstrukcije, a i da pojedine sale, tačnije materijal za njih, ne završavaju na placevima i vikendicama.
Razmislio bih i o administrativnim propisima, da u svakom trenutku u našoj Prvoj B i nižim ligama u petorci mora biti igrač ispod 20 godina, što će automatski proizvesti još bar tri u rosteru, podstaći rad sa mladima i pružanje im šanse, što treneri ne smeju, zbog pritisaka rezultata od uprava, ali i ziherašenja. Imam još ideja i oko neprelazaka dece iz svojih sredina u Beograd, bar do srednje škole, jedinstvene kadetske lige, ali se pitam da li iz Kuće košarke to mogu da nametnu klubovima.
Nadam se da će finale obeležiti košarkaši, pune dvorane, bez incidenata na tribinama ili terenu, da se sudije neće pominjati, ni saopštenja ili medijska prepucavanja, a na kraju da bolji otvori pobednički šampanjac. Ja sam jedan sklonio da otvorim kada ode tužilac Vukčević, a nadam se i ostale "baba sere"’ što profitiraju na našoj nesreći.
