Турска (Туркија?)
И поред 80 милиона људи, јаке дијаспоре, великих улагања у фудбал нарочито у овом веку, великих имена у домаћиј лиги у најјачим екипама, снажној фанатичности навијача ка фудбалу, Турска се не може похвалити неком великом историјом у овом спорту. Само два учешћа на светским првенствима (1954. и 2002.) довољно говоре у прилог томе (мада су на том једном остварили оно што неки нису и са много више наступа) док је на европским такмичењима ствар нешто светлија али тек од краја 90-их.
Прво учешће на првенствима Европе бележе у Енглеској 1996. на којем их је водио Фатих Терим који ће касније остварити и један од највећих успеха ове земље у фудбалу. Ипак, на том такмичењу је остварио и један од најгорих са три пораза у групи, без датог гола екипа завршава прикуцана за дно групе. Све се променило 2000. на ЕП у којем се у правој зрелости сада налазе многи играчи за разлику од 4 године раније. Ту су били пре свега играчи који су неколико недеља раније остварили за сада најбољи европски клупски успех неког турског клуба када су са Галатасарајем узели УЕФА куп против Арсенала. Из те екипе издвојили су се Хакан Шукур, Окан Бурук, Ариф Ердем и Серген Јаљцин. Победом против домаћина Белгије Турска пролази даље иза Италије али је сјајни Португал предвођен на том првенству неумољивим Нуном Гомешом добија са 2-0 и шаље кући у четвртфиналу. На тај може се рећи успех надовезала се чувена бронза са светског у Кореји и Јапану, атмосфера у земљи се изузетно подигла пред Еуро 2004 на којем се очекивало да се квалификују. Након скоро па перфектних квалификација све се свело на последњи меч где су Турци играли против Енглеза за директан пролаз. Енглеској је одговарао и бод, Турска је морала да победи али је остало 0-0 те су морали да се задовоље баражом. Ипак, сви су били уверени да ће Турци лако савладати Летонију, екипу која је по први пут уопште и догурала тако далеко па макар то биле и квалификације. У првом мечу голом Верпаковскиса Летонија лупа шамар Турцима победом од 1-0, док у другом у Истанбулу након вођства од 2-0 примају два гола од којих један опет даје апсолутни херој Летоније у тим месецима Верпаковскис. Турска тако остаје без Еура 2004. а Летонија прави једно од највећих изненађења у овом веку.
2003. Турска је заправо победила у Летонији али у погрешној категорији.Уследио је и изостанак са СП. 2006 у Немачкој и заправо након Кореје и Јапана Турци се и нису никада вратили на мундијале. Што се тиче европских првенстава наступају на још 3 - 2008. , 2016. и 2020. О потоња два не вреди трошити тастатуру али ово из 2008. заслужује мало више реченица.
Еуро 2008. - Е ту смо. Једна од апсолутно најлуђих фудбалских прича икада. Саме квалификације су биле луде као струја, Турска креће фуриозно и први део циклуса завршава убедљиво прва а као шлаг на торту стигла је победа против Грка у сред Атине. Кретање кроз групу није могло бити боље али онда следи неколико необјашњивих киксева који кулминирају са ремијем против Малте 2-2 у гостима где се Териму озбиљно мрдала клупа. Скандал. Потом следи пораз од Босне, кикс против Молдавије и као највећи ударац пораз од Грчке у Истанбулу од 0-1 чиме Грци одлазе на Еуро као први. Ипак до краја успевају да се консолидују и победама над директним ривалом Норвешком и касније Босном одлазе у Аустрију и Швајцарску.
Група на ЕП доста зајебана - Португал као фаворит за освајање, искусна екипа Чешке и домаћин Швајцарска. Дакле скоро иста група као и ове године. Након лаганон пораза од Португалаца уследио је малтене меч одлуке где се по страшном пљуску у Базелу водио меч Турака и Швајцараца које је у нападу предводио Хакан Јакин, пореклом Турчин и један од најбољих стрелаца тог ЕП-а. Након првог полувремена Швајцарска води 1-0, Шентурк поравњава на 1-1 и даје омен за наставак такмичења а онда пред крај меча на сцену ступа будућа звезда европског фудбала за кога сам тада први пут чуо а верујем и многи други - Арда Туран. Бомбом под пречку са око 20 метара даје Турској лајфлајн и велику шансу у последњем мечу против Чешке. А тамо као што смо и рекли у горњем тексту о Чешкој, нема шта много да се прича осим да се постави клип али пошто смо га већ поставили горе онда не морамо и овде поново. Док ово пишем седим на два метра од места на којем сам у лејзи бегу гледао ту текму и и дан данас се у детаље сећам момената када Нихат даје трећи гол и моје реакције. Е онда је уследило и четвртфинале против Хрватске која је са беспрекорним скором дошла у нокаут фазу и после Холандије и Шпаније рекло би се играла најбољи фудбал на турниру. Сви су некако очекивали победу Хрвата верујући да је Турска потрошила своју срећу. Иако је меч обиловао јаким темпом и нападима пре свега ка голу Турске, у 90. минута је остало 0-0. Хрвати су деловали конкретније цео меч и онда је дошао тај 118. минут. Али пре тога један прелудијум за њега у виду слике и текста.
Међед Демирел беспотребно удара Колера, добија црвени и два меча бана, лансира Руштуа на гол а он никада није знао да цени дуге лопте и изласке са линије...То је можда и кључан детаљ за Турке и наставак првенства. И у добром и у лошем смислу. Добар и лош смисао су симултано дошли у 15ак минута завршнице са Хрватском. Рушту најпре прави свој трејдмарк потез, излази без разлога са гол линије у 118. минуту пратећи Модрића, гол остаје празан, Рушту сконта да се зајебо, креће да се враћа али касно је већ јер на Лукин центаршут Класнић шаље лопту у мрежу за опште лудило код Хрвата. Остаје минут, два до краја, прекид, Билић урла на помоћног судију да му пусти да уведе Лека, овај се не обазире, Рушту шаље дугу лопту напред и практично прави асистенцију за Шентурка који даје гол за сада опште лудило код Турака и чувену Аршавиновску прославу Шентурка где утишава навијаче Хрватске. Одлази се у пенале, Хрвати не знају где су, маше два а Рушту скида последњи Петрићу и шаље Турску у полуфинале. Дакле човек је за 15 минута продао гол, асистирао и одбранио пенал за победу.
"Ако будемо водили пред крај меча против Турака, убацујем те да заштитиш 16 метара скоком, кужиш?"Уследио је меч полуфинала где Турска креће силовито и голом Борала након чувене пречке Казим Казим Ричардса, која се што се каже и даље тресе, доноси предност. Немачка, која је васкрсла након групне фазе, узвраћа прелепим голом Швајнија да би после кикса Руштуа за који су знали да ће доћи и пре него што је лопта и полетела ка Клосеу. Пред крај Шентурк поравнава на 2-2 и чинило се да ће се Турци поново волшебно извући али ипак Филип Лам поставља коначан резултат на 3-2 и води Немце у финале иако је деловало да ће бити лак плен за Португал у осмини, јер су групну фазу доста лоше одиграли.
Све у свему, прелудо такмичење за Турке који су дефинитивно били хит тог првенства. Од играча који су играли истакли су се Нихат, Мехмет Аурелијо, Емре Ашик, Арда Туран, Гокхан Зан, Шентурк, Сабри Сариоглу...
И дан данас овај победнички гол Филипа Лама представља један од симбола ЛГБТ популације у Немачкој.
Да су Турци овако киксали око 13.-15. века, друга би се песма певала по Балкану данас.Тренутна екипа
Турска већ дуго трага за неким бољим фудбалским резултатом репрезентације. Након катастрофалне претходне деценије где нису отишли ни на једно светско а на европским су доживљавали потопе, на овом ЕП се наравно прижељкује нешто ново, нешто слично 2002. или 2008. Група је таква да апсолутно постоји нада за пролаз нарочито сада када и 3. место може да одведе даље и као што смо рекли делује да ће у дуелу са Чешком одлучивати о месту у групи. Чеси ту свакако имају велики мотив да им врате мило за драго из 2008. Као и увек у репки су неки играчи из дијаспоре а све у свему ту има сад неких доста добрих имена. Први који упадају у очи су Арда Гулер и Кокчу, два играча која би могла да буду будућност турског фудбала. Ипак, Гулер је и даље млад и није много играо ове сезоне уз доста борбе са повредама али је и на том малом броју мечва постизао голове и показао класу, Кокчу са друге стране је имао турбулентну сезону где је у једном моменту отворено критиковао тренера вероватно јер га није играо на правој позицији... и пре је доста пута показивао велики темперамент, као што смо видели у свађама са Тадићем, а ако смири главу свакако може да направи одличну каријеру. Иначе управо је он један од људи из дијаспоре који се претходних година ломио између Холандије и Турске. Од офанзивнијих играча ту су и наравно Чалханоглу као капитен, искусни Тосун и луди Актуркоглу који ако среди финишинг може да буде озбиљан шраф у екипи. Треба обратити пажњу и на Кенана Јилдиза који се ове сезоне појавио у Јувентусу, 2005. годиште, велики таленат. Дакле офанзивни део је ту, можемо очекивати голове, али позади шкрипи, Сојунчу се повукао због повреде а Демирал је тренутно у КСА где нема шансе да је шта напредовао, штавише... Уместо Сојунчуа је ускочио Кабак, а ту је и солидни бекови Кадиоглу и Зеки Челик. Видећемо шта је смислио Монтела, тренер Турске.
Иначе, на првенство су отишли директно и то испред Хрватске коју су победили и потпуно надиграли у кључној утакмици у гостима.
Ово овде је и даље некомплетан списак а нисам нашао да ли је Монтела објавио коначан.
Goalkeepers
Altay Bayindir (Manchester United), Doğan Alemdar (Troyes), Mert Günok (Besiktas), Uğurcan Cakır (Trabzonspor)
Defenders
Mert Müldür (Fenerbahce), Cağlar Soyuncu (Fenerbahce), Ferdi Kadioğlu (Fenerbahce), Zeki çelik (Roma), Abdülkerim Bardakci (Galatasaray), Ahmetcan Kaplan (Ajax), Merih Demiral (Al-Ahli), Ozan Kabak (Hoffenheim), Samet Akaydın (Panathinaikos), Cenk Özkacar (Valencia)
Midfielders
Berat Ozdemir (Trabzonspor), Can Uzun (Nürnberg), Hakan Calhanoglu (Inter), İsmail Yuksek (Fenerbahce), Kaan Ayhan (Galatasaray), Okay Yokuslu (West Bromwich), Orkun Kokcu (Benfica), Salih Ozcan (Borussia Dortmund)
Forwards
Abdulkadir Omur(Hull City), İrfan Can Kahveci (Fenerbahce), Yunus Akgün (Leicester City), Kenan Yildiz (Juventus), Kerem Akturkoglu (Galatasaray), Barıs Alper Yilmaz (Galatasaray), Oguz Aydin (Corendon Alanyaspor), Arda Guler (Real Madrid), Bertug Yildirim (Rennais), Cenk Tosun (Besiktas), Semih Kılıcsoy (Besiktas), Enes Unal (Bournemouth), Yusuf Yazici
