Srbija, Jugoslavija i ExYU zemlje na LOI

[Bogun]

Koliko su medalja imali u kolektivnim sportovima istočne komšije, a koliko smo imali mi?

[Foteljas]

SFRJ u ekipnim jeste bila bolja od Rumunije i Bugarske (mada su ove drzave i u tim sportovima imale poneku medalju, a uzimale su ih i u odbojci, sto bivsa drzava nije). Ali recimo Madjari su vec bili uspesniji od nas u fudbalu i vaterpolu. DDR gde je ekipni sport iz politickih razloga bio poslednja rupa na svirali u planiranom razvoju, ipak je imao po komplet (zlato-srebro-bronza) olimpijskih medalja u rukometu i fudbalu, Poljaci takodje imali s vremena na vreme uspeha u fudbalu i odbojci.

[Foteljas]

SRBIJA TOKIO 2020 (1)

Sa velikim nestrpljenjem i jos vecim ocekivanjima iscekivali smo bili 29. Olimpijske igre u Tokiju. Po mnogo cemu specificne (zbog korone su igre bile odlozene za godinu dana, odrzane su 2021. godine i to bez publike pred praznim tribinama). Pred srpskim sportistima bio je veliki i tezak zadatak da nadmase postignuca iz Rija 2016. Iako su period pred same igre bili obelezili kiksevi rukometasica i posebno kosarkasa koji nisu uspeli da se plasiraju na zavrsne turnire, Srbija je na igre ipak poslala snazan olimpijski tim od 87 takmicara (43 momka i 44 devojke) u 15 sportova. Na ceremoniji otvaranja zastavu su po prvi put zajedno nosili muskarac i zena, a od nasih su to bili vaterpolista Filip Filipovic i kosarkasica Sonja Vasic.



Sam tok igara je po nase sportiste bio sasvim drugaciji nego 2016. Za razliku od Rija, gde je nervoza usled kikseva bila rasla iz dana u dan, vaskoliki srpski tv auditorijum se u tu subotu 24. jula prvog dana odrzavanja igra nije bio cestito ni probudio (usled vremenske razlike od -7 sati u odnosu na Tokio, dobar deo takmicenja je padao ranom zorom po nasem vremenu), a Srbija je vec imala dve medalje na svom kontu! Prvu je doneo strelac Damir Mikec u disciplini vazdusni pistolj 10m. Iako je u finale usao sa najslabijim rezultatom iz kvalifikacija, kako je finale odmicalo, poceo je da puca sve bolje (posle prvih pet metaka bio je 6, posle svih deset cetvrti), da bi u plejof raspucavanju krenuo da nize uglavnom desetke, cime se probio sve do drugog mesta, dok je Iranac Foroughi ipak bio daleko ispred na prvom mestu.




Drugu medalju prvog dana, i to bronzanu, donela je tekvondoka Tijana Bogdanovic. Za razliku od Rija, Tijana je u prvom mecu odmah bila ubedljivo porazena od mlade Spankinje Cerevezo, i morala je da ceka rasplet ostalih borbi zarad eventualnog plasmana u baraz za bronzu. Posto je Cervezo stigla do finala, prepreka u repasazu bila je Kineskinja Wu Jingyu, olimpijska pobednica iz Pekinga i Tokija. No, Tijana ju je vec bila pobedila na putu do srebra u Riju, a sada ju je ponovo rutinirala i zakazala mec za bronzu sa Japankom Miyu Yamada. Usledila je totalna dominacija, pobeda 20-6 i Bogdanoviceva je usla u redak krug domacih olimpijaca koji se mogu podiciti sa dve medalje.



Naravno, mala je vajda od srebra i bronzi, zlato je ono sto se prvo broji u bilansu medalja i pamti u secanju nacije. Treceg dana igara prebrinuli smo bili i tu brigu. Put Milice Mandic do drugog zlata podsecao je na ono devet godina ranije. Najpre je savladala anonimnu Kenijku, pa visestruku pobednicu raznih grand-prixa Poljakinju Kowalczuk, da bi u polufinalu bila pobedjena i u tom momentu aktuelna svetska i evropska sampionka Francuskinja Laurin. U finalu protiv Juznokorejke Lee Da-Bin, Milica je vodila veci deo meca, ali je na 30ak sekundi pre kraja protivnica presla u vodjstvo od 7-6. Za razliku od vecine srpskih sportista, Mandiceva je pokazala veliku smirenost, usledila su jos dva udarca, od kojih jedan u glavu, preokret i pobeda 10-7! Ako je koleginica Tijana Bogdanovic u retkom krugu visestrukih osvajaca medalja, Milica Mandic je uspela da se za sada osami kao jedina domaca zena koja u svom vlasnistvu ima dve zlatne olimpijske medalje i tu ce i ostati bar jos cetiri godine.





Posto smo posle prva tri dana igara vec prebrinuli brige oko osvajanja medalja svih duginih boja (ko je jos mario sto je miks par Mikec – Arunovic u streljastvu vazdusnim pistoljem tog jutra upucao samo drvenu medalju), po srpskom obicaju vec je krenula euforija i price o zetvi medalja. Koje nisu bile bez osnova, s obzirom da smo bas tog i narednih dana cekali glavne i najjace adute za zlato. No, Fortuna se odmah postarala da nas prizemlji i ocas posla baci u drugu krajnost - nevericu i rezigniranost. Domaci basketasi su u svom sportu slovili za pravi drim tim. Znjeli su zlata sa svih mogucih prvenstava i turnira. Po prvi put se njihov sport nasao na spisku olimpijskih. Prilika da se ispise istorija. I delovalo je da ce tako i biti. Sedam meceva grupe faze i svih sedam pobeda, bez vecih poteskoca. Prvo mesto u grupi. Rusi sa cetiri pretodna poraza idealan protivnik za finale. A onda je dosla ta zuta minuta koju svako od nas momaka zna. Kada lopta naprosto nece u kos, a protivnika kenja li kenja... 4-7, 5-10, 7-16, 10-21... Sok i neverica! Ipak, treba naci snage za bronzu. I kao sto je pomracenje sunca retko i prodje posle sat-dva, tako su i nasi basketasi ponovo pokazali ko su i sta su, odeljali su Belgijance 21-10, ali na licima Dusana Domovica Buluta, Dejana Majstorovica, Aleksandra Ratkova i Mihajla Vasica nije bilo velike radosti zbog prve olimpijske medalje, i sami su bili svesni sta su ispustili u svojim karijerama.



„ Ne moze uvek zlato... Milica Mandic i basketasi su zamenili boje medalja... Pa dobro, desava se i nasima neki kiks, ne moze gore.“
Ne moze gore? Kod nas nazalost znamo da uvek moze!

[Foteljas]

SRBIJA TOKIO 2020 (2)

Tri grend slem titule te godine su vec tu. Glavne protivnike taj vasar u Japanu ne interesuje ili su povredjeni. Dosao je u Tokio da osvoji jedini trofej koji mu nedostaje u karijeri. Da konacno uzme ono sto mu je tri prethodna puta izmicalo. Nije se poput pojedinih velikih zvezda izolovao od ostalih obicnih sportista, naprotiv, druzio se i slikao sa svima, smejao, davao pobedjenim protivnicima majice posle meceva kao suvenir. Radovao se kada je Milica Mandic donela prvo zlato Srbiji, a on se resio da donese dva, tako sto ce uzeti da igra i miks-dubl, kad vec moze. Lagano cisti sve sa po 2-0, a zasto tako ne bi bilo i u polufinalu? 6-1 prvi set, 3-2 vodjstvo u drugom uz osvojenu brejk loptu... A ko kaze da crne rupe naucno nisu sasvim dokazane i da ne postoje, kada ocas posla mogu da progutaju i bozanstva? I da alihemija nije moguca, kada moze za dan da pretvori dve vec vidjene zlatne u dve drvene medalje? Veliki si, najveci, Nole i dalje i pored svega!







Sedam dana bez medalje! Ko ce to izdrzati... U ponedeljak 2. avgusta se sve ponovo otcepljuje. Strelac Milenko Sebic u trostavu na 50m ulazi sa cetvtrim rezultatom u finale. U finalu cas bolje, cas losije, ali na kraju hvata pravi ritam i uz protivnike koji se samoubijaju upucava bronzu. Naturalizovani rvac Zurab Datunasvili i pored kiksa u prvoj borbi, u repasazu osvetlava obraz borilackim sportovima i ubedljivo dobija Hrvata Ivana Hukleka u mecu za bronzu.





Za razliku od njih, Ivana Spanovic nema srece, skace najdalje u kvalifikacijama, ali u finalu po kisnom danu ne moze da ponovi tih 7m iz kvalifikacija, iz serije u seriju je konstantno cetvrta i stize nam jos jedna drvena medalja (a da tuga bude veca, istom daljinom koju je Ivana skocila u kvalifikacijama tamnoputa Nemica Mihambo pobedjuje u finalu).




Sve je to lepo, brat Dexi uporno ponavlja da su ovo vec najbolje igre posle Rija, ali treba nam ipak jos neko zlato...
I donosi ga poslednji adut iz pojedinacnih sportova! Karate se na insistiranje domacina po prvi put nasao na spisku olimpijskih sportova. Jovana Prekovic u kategoriji kumite do 61kg odlazi na igre kao zvanicna evropska sampionka. Samo je osam takmicara po jednoj disciplini, prilika kakva se vise nece ponoviti. U grupnoj fazi Jovana dobija sve protivnice, plasira se u polufinale i time sebi osigurava medalju. Dobija Turkinju Merve Coban u polufinalu. U finalu iako nema poena iz kontakta dominira nad Kineskinjom Yin Xiaoyan, i iako sudije pristrasno sude samo 3-2, to je dovoljno za zlato i upis u istoriju (kasnije ce te godine Jovana uzeti i zlato sa svetskog prvenstva i moci ce da se u srednjim dvadesetim sportski penzionise, jer vise nema zlata koje treba uzeti).

[Foteljas]

SRBIJA TOKIO 2020 (3)

Kraj igara se blizio, a sa njima i rasplet u ekipnim sportovima. Vaterpolisti su otisli na igre ispreceni skepsom i bremenom nanizanih neuspeha u periodu od 2018. godine. Trebao je da to bude poslednji tango velikih majstora. I nije poceo dobro. Spanci u prvom mecu grupne faze konstantno vode ceo mec, na kraju pobedjuju 13-12. Nasi dobijaju naredna dva meca protiv autsajdera Kazahstana (19-5) i Australije (14-8), da bi onda u mecu za drugo mesto u grupi usledio novi poraz od Hrvatske (14-12). Na kraju grupne faze Crna Gora je pobedjena sa laganih 13-6 za osvajanje treceg mesta u grupi i duel sa Italijom u cetvrtfinalu. Suprotno od ocekivanog, nasi su vec na poluvremenu vodili sa 9-3 i rutinski resavaju 10-6. Usledio je jedan od antologijskih meceva domaceg vaterpola. Poveli smo protiv Spanaca 2-0, i onda je sve stalo, uvukla se nervoza i nesigurnost. 4-5 na poluvremenu, 5-7 na kraju trece cetvrtine. Na nepunih pet minuta do kraja bilo je cini se nedostiznih 8-6 za Spance, ali nasi za dva minuta daju dva gola, i ulazi se u neizvesnu zavrsnicu. Spanci daju gol za vodjstvo, Mandic pogada za izjednacenje, da bi se onda prvo odbranili, a zatim je Filip Filipovic na 25 sec do kraja sa nekih 5m kroz sumu ruku zabio gol pod precku Lopezovog gola za pobedu i prolazak u finale protiv Grka. Posle takvog meca, znalo se da ce finale biti samo formalnost, i iako su Grci na pocetku bili uspeli da se povrate od naseg vodjstva 3-0 i da izjednace, na kraju je bilo rutinskih 13-10 za drugo zlato, suze i oprostajnu pesmu „A sad adio“ clanova najtrofejnije domace reprezentivne generacije ikada u bilo kom sportu. Zlatnu medalju su osvojili: Gojko Pijetlovic, Dusan Mandic, Nikola Dedovic, Sava Randjelovic, Djordje Lazic, Dusko Pijetlovic, Strahinja Rasovic, Milan Aleksic, Nikola Jaksic, Filip Filipovic, Andrija Prlainovic, Stefan Mitrovic i Branislav Mitrovic, koje je sa klupe predvodio selektor Dejan Savic.










Za razliku od vaterpolista, odbojkasice su u medjuolimpijskom ciklusu osvojile svetsko i dva evropska zlata i s pravom su se nadale da ce u svoju nisku dodati i olimpijsko zlato. No, sve je brinula povreda Brankice Mihajlovic kao jedne od kljucnih igracica i ispostavice se da je to bio preveliki henikep za nasu ekipu, s obzirom da je Brankica jako malo igrala na turniru i videlo se da ne moze da da pravi doprinos. U grupnoj fazi, nase su lako dobile Dominikansku Republiku, Keniju, Juznu Koreju i Japan sa po 3-0, ali je poraz od Brazila znacio da ce nam iz druge „grupe smrti“ za protivnice u cetvrtfinalu doci izuzetno jake Italijanke. I nekako u isto vreme dok su nasi vaterpolisti bili metlali Italijane, nase devojke su isto uradile protiv zabarki uz sjajnu igru Tijane Boskovic i Milene Rasic (i enormno divljanje Paole Egonu koja nam je znatno olaksala posao) i plasirale se u zavrsnicu. Medjutim, protiv ekipe SAD nase su odigrale ocajno prva dva seta, tek u trecem su se malo razbudile, ali ni to nije bilo dovoljno da se izbegne poraz od 0-3. U mecu za bronzanu medalju nase su se sastale sa Korejkama i lagano ih ponovo rutinirale sa 3-0. Na stepenik nize u odnosu na Rio popele su se Bianka Busa, Mina Popovic, Sladjana Mirkovic, Brankica Mihajlovic, Maja Ognjenovic, Ana Bjelica, Maja Aleksic, Milena Rasic, Silvija Popovic, Tijana Boskovic, Bojana Milenkovic i Jelena Blagojevic sa selektorom Zoranom Terzicem.





Povratkom Marine Maljkovic na mesto selektorke, nase kosarkasice su ponovo nastavile sa dobrim igrama. Neposredno pred izbijanje korone obezbedile su ucesce na igrama u Tokiju, a neposredno pred same igre pomalo iznenadjujuce su se okitile titulom prvakinja Evrope. Ocekivanja su odmah skocila, ali se znalo da ce konkurencija biti paklena, pogotovu zbog primene novog sistema takmicenja od po cetiri ekipe u grupi. U prvom mecu kosarkasice Srbije su u dramaticnoj zavrsnici savladale Kanadu 72-68, usledile su Spankinje protiv kojih su nase sasvim solidno igrale do polovine trece cetvrtine (cak su i vodile 52-43), ali onda su totalno stale i protivnice su dobile mec sa 85-70. U nervoznoj utakmici protiv Juzne Koreje nekako je izborena pobeda 65-61 i drugo mesto u grupi i prolaz u cetvrtfinale, gde nas je voljom zreba cekala Kina. Furioznom cetvrtom cetvrtinom Vasic, Dabovic i Brooks okrecu zaostatak od -9 za konacnih 77-70 i novi podvig. Nazalost, nije bilo dovoljno ni srece ni snage da se on krunise novom medaljom. U polufinalu SAD su rutinski resile mec u svoju korist sa 79–59, da bi u mecu za bronzu Francuskinje konacno srusile svoj visegodisnji komleks od nasih devojaka, dobijajuci taj mec sa 76–91. U ekipi su nastupale: Sonja Vasic, Sasa Cadjo, Nevena Jovanovic, Jelena Brooks, Dajana Butulija, Aleksandra Crvendakic, Yvonne Anderson, Dragana Stankovic, Ana Dabovic, Maja Skoric, Angela Dugalic i Tina Krajisnik.



Pored ovih glavnih protagonista srpskog olimpijskog tima, u Tokiju je bilo jos nasih sportista koji su imali razlicite uspesnosti i ostavili razlicite utiske. Totalno je podbacio dzudo tim, jer niko od ekipe u kojoj je bilo visestrukih osvajaca medalja sa svetskih i evropskih takmicenja (Nemanja Majdov, Aleksandar Kukolj, Milica Nikolic, Marica Perisic i Anja Obradovic) nije stigao dalje od drugog kola / osmine finala. Isto je vazilo i za preostalu trojicu rvaca (Stevan Micic, Mate Nemes i Mihail Kadzaja), koij su svi ispali vec u prvoj borbi. Za razliku od njih, bokserka Nina Radovanovic je nenadano otisla na igre realokacijom kvote, dobila dva meca i upala u cetvrtfinale, ali protiv daleko kvalitetnije Korejke nije mogla. Veslacki dvojac Martin Mackovic – Milos Vasic nije imao srece zbog zaraze koronom koja je uticala da nas camac u finalu zavrsi na petom mestu. Pored Ivane Spanovic Srbija je imala jos jednog finalistu u atletici, Armin Sinancevic je u bacanju kugle u finalu zauzeo sedmo mesto. U streljastvu Andrea Arsovic je u zenskom trostavu na 50m usla u finale, ali je na kraju bila poslednja, osma. Od vrednijih nastupa jos je plivac Andrej Barna sa nacionalim rekordom 47.94 isplivao deveto vreme u polufinalu na 100m slobodnim stilom. Pored pomenutih, imali smo jos takmicara u atletici, plivanju, stonom tenisu, streljastvu, veslanju, kajaku, tenisu, ali niko nije uspeo da napravi nesto po cemu bi se istakao iz mase.



Suma sumarum, bile su to rekordne igre po oba parametra za Srbiju, koja je sa skorom 3-1-5 po oba kriterijuma (zlatne i ukupno osvojene medalje) bila zauzela 28. mesto na listi. No, neplasiranje kosarkasa na igre, kiksevi Djokovica uz previse drvenih medalja (ukupno cak pet na kraju), te tamnije bolje medalja od ocekivanih basketasa i odbojkasica uticale su da meni licno, a mozda i vecini javnosti ukupno ove igre u secanju ipak ostanu malo iza Rija 2016.

[Foteljas]

Hrvatska Tokio 2020




Zapadni susedi su u Tokiju po osmi put uzeli ucesece na Olimpijskim igrama od osamostaljenja. Olimpijski tim brojao im je „svega“ 60 ucesnika (40 momaka i 20 devojaka) u 16 sportova. Zastavu su na otvaranju nosili strelac Josip Glasnovic i atleticarka Sandra Perkovic, a na ceremoniji zatvaranja veslaci braca Sinkovici. Iako nisu uspeli da ponove svoj fenomenalan rezultat iz Rija 2016. ni po broju zlata, ni po ukupnom broju medalja, ipak su sa skorom od osam medalja (tri zlatne, tri srebrne i dve bronzane) za njih ovo bile druge najuspesnije igre u povijesti.

Na same igre Hrvati su dosli sa nekoliko izrazitih favorita za medalje koji su opravdali svoju reputaciju. U veslanju braca Martin i Valent Sinkovic su bez vecih problema osvojili vec uteftereno zlato u dvojcu bez kormilara, lagano vodeci celu trku za skoro citavu duzinu camca, cime su odbranili olimpijsku titulu. Drugi hrvatski predstavnik Damir Martin spustio se za stepenik nize nego u Riju, ali sada je u samom finisu trke uspeo da nadoknadi celu duzinu camca zaostatka i da se izbori za bronzu (za razliku od Rija, gde je ostao bez zlatne medalje zahvaljujuci hiljaditom delu sekunde kako je presudio fotofinis).

Valjda da se postaraju da nam dodatno zasole ljutu ranu usled Djokovicevog nevidjenog debakla, hrvatski teniseri su istog tog dana uzeli ne samo jednu, vec dve medalje i to zlatnu i srebrnu, pa jos i u istoj disciplini! Hrvatski muski dubl Mate Pavic – Nikola Mektic dosao je na igre kao prvi favorit po rang listama, dok je drugi dubl Marin Cilic – Igor Dodig takodje bio dobra kombinacija. Iako su i jedni i drugi imali kriticnih meceva (Pavic/Mektic su se mucili u tajbrejku osmine finala protiv italijanskog para Museti/Sonego; a Cilic/Dodig su takodje tesno dobili u cetvrtfinalu Mareja i Solsberija), sto zahvaljujuci svom kvalitetu, sto zahvaljujuci masovnim kiksevima ostalih jacih pretendenata, sto zahvaljujuci srecnoj okolnosti da su parovi bili u suprotnim delovima kostura, Hrvati su tog 30. jula mogli da opusteno uzivaju u velikom finalu, u kome su Pavic i Mektic posle tajbrejka uzeli zlatnu medalju. U tenisu je jos Donna Vekic imala zapazen nastup tako sto je posle velike borbe u drugoj rundi u tajbrejku uspela da izbaci treceg nosioca Arjinu Salbalenku, ali je zatim u osmini finala porazena od buduce olimpijske vicesampionke Elene Ribjakine. Hrvatski miks-dubl Darija Jurak – Igor Dodig ispao je odmah na startu od Rusa Rubljova i Pavlicenkove.

Na drugoj strani, u sportu u kome smo se i mi proslavili u Tokiju, Hrvati su takodje postigli istovetan uspeh. Matea Jelic je u tekvondu u kategoriji do 67kg dosla na igre kao prvi favorit. Dominantno je dobila sve borbe do finala. Iako je Britanka Williams vodila dobar deo meca, i imala prednost od tri poena na 20 sec do kraja meca, Jeliceva ju je ocas posla zasula serijom udaraca, obrnula rezultat za konacnih 25-22, za kompletiranje zlata sa svih turnira (i odijum srpske javnosti, usled poredjenja svoje pobede sa hrvatskom operacijom „Oluja“). Drugu medalju Hrvatima doneo je Toni Kanaet. On je doduse najpre u cetvrtfinalu katastrofalno izubijan od buduceg olimpijskog sampiona Hramcova, ali je zatim u repasazu lagano dobio obe borbe. Pored njih dvoje, za Hrvatsku su nastupili i Ivan Sapnina (+80kg) i Kristina Tomic (-49kg), ali su porazeni u ranijim fazama i ostali su bez mogucnosti da se bore za medalje.

Preostale dve srebrne medalje za Hrvatsku su osvojili jedrilicar Tonci Stipanovic u klasi „Laser“ (cime je i on odbranio istovetnu medalju iz Rija), te gimnasticar Tin Srbic u vezbi na razboju.

Nakon sto su rukometasi u kvalifikacijama eliminisani posle sramnog stelovanja gol razlike na poslednjem mecu grupne faze izmedju Francuske i Portugalije, te nakon sto su kosarkasi doziveli ko zna koji u nizu debakla (ovoga puta jos pred domacom publikom u Splitu), vaterpolisti su bili jedina hrvatska ekipa na igrama u Tokiju. Nakon sto su lako dobili cetiri meca u grupnoj fazi (ukljucujuci i mec protiv nase reprezentacije), u petom kolu usledio je poraz od Spanaca 8-4, sto je znacilo da ce Hrvati u cetvrtfinalu igrati protiv Madjarske. Do sredine trece cetvrtine bio je egal, da bi onda Madjari vezali tri gola, odlepili se na 11-8, na kraju je bilo 15-11 za Madjare, tako da dve pobede nad Crnogorcima i SAD u razigravanju Hrvatima vise nisu puno znacile. To je bilo poslednje veliko takmicenje za neke od legendi hrvatskog vaterpola, a nastupali su: Marko Bijac, Marko Macan, Loren Fatovic, Luka Loncar, Maro Jokovic, Luka Bukic, Ante Vukcevic, Andro Buslje, Lovre Milos, Josip Vrlic, Paulo Obradovic, Ksavijer Garsija i Ivan Marcerlic sa svojim izbornikom Ivicom Tuckom.

Kao i mi, i hrvatski sportisti su uknjizili nekoliko drvenih medalja, od kojih je svakako najbolnija bila ona Sandre Perkovic u bacanju diska. Poput nase Ivane, i Sandra je imala problema sa kisnim danom u finalu, nekoliko puta je prestupila, ali se sa 65,01 drzala na trecem mestu sve do momenta kada je Nemica Kristin Pudenc u petoj seriji bacila 66,86 i istisla je na cetvrto mesto. Sesti hitac leteo je samo 63,25, nedovoljno za medalju, ali dovoljno za veliku tugu velike devojke koja je plakala kao kisa posle takmicenja. Pored nje, u atletici olimpijska sampionka u bacanju koplja iz Rija Sara Kolak je u kvalifikacijama tri puta prestupila i ostala bez plasmana, dok je u kvalifikacijama podbacio i bacac kugle Filip Mihaljevic koji nije uspeo da se plasira u finale.

U borilackim sportovima Hrvati su imali dve borbe za bronzu i izgubili su obe. Rvaca Ivana Hukleka je najpre u polufinalu zaustavio buduci olimpijski sampion Beleniuk, da bi ga zatim u borbi za bronzu deklasirao nas Zurab Datunasvili. U dzudou svetska prvakinja Barbara Matic je dosla do cetvrtfinala, ali ju je onda wazarijem dobila Austrijanka Pollares, da bi zatim zlatnim bodom u produzetku meca za bronzanu medalju izgubila i od Ruskinje Taimazove. U karateu se u kumitama takmicio Ivan Kvesic, ali sa dve pobede i dva poraza nije uspeo da se iz grupe plasira za polufinale. Od pojedinacnih sportova vredi jos pomenuti jos 5. i 6. mesto Petra Gorse i Mirana Maricica u streljastvu trostavu na 50m (u discipilini gde je nas Milenko Sebic na kraju uzeo bronzu). Pored navedenih sportova, Hrvatska je imala i predstavnike u kajaku, biciklizmu, plivanju i stonom tenisu, bez vecih uspeha.

[Foteljas]

Hrvatska Pariz 2024


Na predstojecim olimpijskim igrama Hrvatsku ce predstavljati 75 sportista (60 muskarca i 15 zena) u 15 sportova. Za razliku od prethodne dve olimpijade, Hrvati sada dolaze sa nesto smanjenim brojem manje sigurnih pretendenata na medalje, ali opet ce u principu imati respektabilan sastav koji moze dosta da uradi. Zastavu ce na ceremoniji otvaranja nositi dzudistkinja Barbara Matic i strelac Giovani Cernogoraz.

Sto se atletike tice, posle tri godine glavni hrvatski adut vise nije Perkovic, vec Elkasevic. Salu na stranu, ime Sandra i slava su ostali isti, ali u medjuolimpijskom periodu dominacija vise nije toliko izrazena kao u nekim ranijim ciklusima, a i konkurencija je pojacana. Ipak, na pre mesec dana zavrsenom EP, Sandra je bacila 67,04m i uzela sedmo po redu zlato sa ovog takmicenja, sto moze da je raduje. Uostalom, ako neko zna kako se osvajaju medalje, to je ona. Drugi kandidat za dobar rezultat je bacac kugle Filip Mihaljevic. On je imao korektne tri godine, postao je evropski sampion i vicesampion, ali konkurencija u njegovoj disciplini je vise nego brutalna, i trebace mu mnogo vise od ovogodisnjeg SB od 21,71m ako zeli da racuna na medalju. Tu su jos i diskasica Marija Tolj i nekadasnja olimpijska sampionka Sara Kolak, te jos nekoliko atleticara i atleticarki.

Sto vazi za Sandu u atletici, vazice i za Sinkovice u veslanju. Trofejni dvojac iako je i dalje dobar, vise ipak nema toliku dominaciju kao pre (na zadnjoj regati Svetskog kupa u Poznanju bili su drugi, pre toga na prvoj cetvrti), ali ce svakako sloviti za jedne od glavnih favorita za medalju (bez obzira na cinjenicu da su zapravo kvotu izborili u dubl-skulu, jer im je bilo dosadio klasicni camac, pa su se posle predomislili i vratili na maticnu disciplinu). Drugi bratski veslacki par, Patrik i Anton Loncaric nastupice u dubl-skulu, a Damir Martin u skifu.

I u tenisu vazi isto sto i za dva prethodno pomenuta sporta. Mate Pavic je pozvao Nikolu Mektica da mu pomogne u odbrani tokijskog zlata, ali to ce sada biti znatno teza misija nego prosli put s obzirom na formu takmicara. Kod devojaka Donna Vekic je na 40. mestu liste i prosli put je pokazala da moze da se nosi i sa najboljim teniserkama, a na igre ide i Petra Martic. Moguce je da ce Pavic i Vekiceva iskoristiti priliku da se okusaju i u miks dublu.

Kljuc uspeha hrvatske selekcije je kod borilackih sportova. Vec tradicionalno kvalitet i ocekivanja su najveca u tekvondou, gde nastupa troje takmicara – Marko Golubic (do 68kg), Ivan Sapina (+80kg) i Lena Stojkovic (do 46kg). Mlada Stojkoviceva (22 godine) je najizrazitiji favorit, jer je u zadnjih nekoliko godine znjela iskljucivo seniorska zlata sa svih velikih takmicenja (mada joj problem moze predstavljati sto ce sada tu biti i takmicarke iz tezih kategorija), ali i Sapina i Golubic su uvek bili na pobednickim postoljima. Hrvatska velike nade polaze i u dzudistkinju Barbaru Matic, koja je ove godine vezala dva osvojena Grend Slema, Grand Prix i Evropsko prvenstvo u kategoriji do 70kg.

Pored njih, mogucnost za medalju ce vrebati vec iskusni medaljasi - gimnasticar Tin Srbic i strelac Giovanni Cernogoraz (uz takodje finalistu sa proslih OI Mirana Maricica), Tu su uvek i jedrilicari, predvodjeni bracom Fantela.

U Parizu ce za Hrvatsku nastupiti dve ekipne selekcije, od kojih su vaterpolisti nesto veci favoriti za neku od medalja u odnosu na rukometase, ali da ne sirim o njima pricu ovde, mozete citati i maticne sportske teme. Hrvatska ce imati predstavnike i u boksu, stonom tenisu, plivanju, biciklizmu.

Kada se ovo pogleda, cini se da ce i njima kao i nama celokupni ucinak na igrama odrediti borilacki sportovi. Ako tu pokupe sve cetiri ocekivane medalje od glavnih favorita, onda ce im biti dovoljno da od ovih preostalih potencijala izvuku jos 2-3 medalje, pa da mogu da budu sasvim zadovoljni ucinkom (ali to sada nece biti tako lako kao u Riju i Tokiju), a sve od osam i vise medalja bi im bio bas ekstra uspeh.

[Foteljas]

Slovenija Tokio 2020



28 momaka i 25 devojaka u 14 sportova reprezentovalo je dezelu pre tri godine u dalekom Japanu i ispisali su najsvetliju olimpijsku stranicu u istoriji svoje zemlje. Sa skorom 3-1-1, Slovenija je postigla jedan od najboljih rezultata medju manjim zemljama, odrzavajuci kontinuitet dobrih nastupa na igrama.

Vec prvog dana stigla je i prva medalja. Tadej Pogacar je sest dana ranije vec bio osvojio Tur de France, ali ovoga puta mu je Ekvadorac Karvazo na vreme pobegao, a u uzbudljivom fotofinisu je za dlaku uspeo da osvoji bronzu. Cetiri dana kasnije drugi slovenacki as Primoz Roglic postigao je daleko veci uspeh. U trci na hronometar imao je ubedljivo najbolje vreme od svih ostalih takmicara (preko minut brzi od sledeceg protivnika) i zasluzeno uzeo zlato (koje ce te godine dodatno pojacati i uzimanjem Vuelte).

Pre Roglica, prvu zlatnu medalju Sloveniji na igrama je doneo kajakas u slalomu Benjamin Savsek. Evropski sampinon je u kvalifikacijama pokazao klasu drugim po redu vremenom, a iako je u polufinalu imao nesto sporije vreme, u finalu je odlicno vozio bez ijednog penala, te je i on ubedljivo uzeo zlatnu medalju sa preko 2 sec vremena prednosti u odnosu na drugoplasiranog Lukasa Rohana iz Ceske. Drugi slovenacki as u slalomu, srebrni kanuista iz Rija Peter Kauzer je u polufinalu zavrsio kao 12. i nije uspeo da odbrani svoju medalju. Isto mesto zauzela je i kajakasica Alja Kozorog, dok u kanuu na mirnim vodama iskusni dubl Ponomarenko-Janic/Osterman nisu uspele da zavrse trku na 500m.

Prvim zlatom na prvom olimpijskom takmicenju u sportskom penjanju u istoriju se upisala Janja Garnbret. Prelepa plavojka i prethodna dvostruka svetska i evropska sampionka autoritativno je uzela ono sto joj je nedostajalo, potpuno dominirajuci u dve od tri discipline (Bouldering i Lead) i ostavljajuci daleko iza sebe svu potencijalnu konkurenciju. Pored Janje, takmicila se i Mia Krampl, ali nije uspela da se izbori za plasman u finale.

Preostalo srebro osvojila je dzudistkinja Tina Trstenjak u kategoriji do 63kg. Iako je dolazeci do finala nanizala tri ipona nad protivnicama, u neizvesnoj finalnoj borbi jedan wazzari protivnice bio je dovoljan da se Tina spusti stepenicu nize nego na olimpijadi u Riju, ali za svakako blistav kraj jedne velike sportske karijere. Jos cetvoro Slovenaca i Slovenki je uzelo ucesca na dzudo turniru, a najbliza medalji bila je Kaja Kajzer u kategoriji do 57kg, koja je izgubila mec za bronzu.

Iako nisu uzeli medalju, slovenacki kosarkasi su verovatno privukli najvise interesovanja i medijske paznje od svih svojih sunarodnika. Sam plasman na olimpijski turnir bio je spektakularan, ubedljivom pobedom nad Litvancima usred njihovog Viljnusa. U grupnoj fazi Luka Doncic i druzina su plenili leprsavom ofanzivnom igrom kojom su u grupi ubedljivo dobili sva tri meca, penzionisuci argentinsku i spansku gerijatriju i autsajdere Japance sa prosekom od skoro 110 datih poena po mecu! Usledio je jos jedan sjajan mec protiv Nemaca, pobeda 94-70, ali bajka nije imala srecan kraj. U polufinalu Francuzi su resili da konstantno udvajaju Doncica i rezultat se od +7 za Slovence preokrece na -10 pred kraj trece cetvrtine. A onda je usledila prava drama, Francuzi se nekoliko puta odlepljuju, Slovenci ih stizu ali ne mogu da preokrenu, na svega 40ak sekundi do kraja Francuzi vode sa +4 i imaju napad. Nije sve reseno. Furnije pravi faul u napadu, Prepelic pogadja trojku. Nakon promasaja Francuza, Slovenci imaju 20 sekundi da udju u istoriju. Znatno visi Gober cuva Doncica koji baca Prepelicu, ovaj hitro prolazi pored Batuma, i kada su svi mislili da ga je prosao i vec videli loptu u obrucu, tamnoputi Francuz lepi rampu na polaganje za plasman svoje ekipe u finale i sok Slovenaca. Od koga se vise naravno nisu oporavili. Dan kasnije Paty Mills pakuje 42 poena za prvu bronzu Australije na velikim takmicenjima, dok Slovenci na kraju u svom prvom ucescu moraju da se zadovolje drvenjakom, za koji su se izborili Luka Rupnik, Aleksej Nikolic, Klemen Preprelic, Edo Muric, Majk Tobi, Jaka Blazic, Gregor Horvat, Ziga Dimec, Zoran Dragic, Vlatko Cancar, Jakob Cebasek i Luka Doncic, sa trenerom Aleksandrom Sekulicem.



Pored tog cetvrtog mesta kosarkasa, slovenacki olimpijski tim imao je jos citav niz prilika za medalje i solidnih nastupa. Tekvondoista Ivan Trajkovic tesno je porazen u mecu za bronzanu medalju u kategoriji +80kg. Bacac diska Kristjan Ceh kasno je upalio motore u finalu i sa tri prestupa nije mogao dalje da dobaci od petog mesta, do koga se vinula i skakacica s motkom Tina Sutej. Mesto ispod zauzela je Mirusa Mismas u trci na 3000m stipl. U klasi „470“ slovenacke jedrilicarke Veronika Macarol i Tina Mrak dojedrile su do petog mesta, a u finalu streljackog zenskog trostava na 50m Ziva Dvorsak bila je sedma (ispred nase Andree Arsovic). Stonoteniser Darko Jorgic je u stonom tenisu porazen u cetvrfinalu singla. Koliko da se dodatno dokazu da nisu deo Balkana, olimpijski tim Slovenije cinili su i predstavnici u nama totalnoj egzotici poput strelicarstva, ritmicke gimnastike i golfa, kao i u plivanju, i gimnastici.

[Foteljas]

Slovenija Pariz 2024

Iako je to izgledalo skoro nemoguce, Slovenija ce u Pariz poslati jos brojniju delegaciju nego pre tri godine. Fantasticnoj cifri od cak 90 sportista (46 momka i 44 zene) u 15 sportova, najvise su doprineli plasmani cak tri ekipna sporta (rukomet obe selekcije i odbojkasi), ali ce kao i ranije glavni aduti za medalje biti isti oni pojedinacni sportovi kao i u Tokiju.

U atletici bacac diska Kristjan Ceh ide na igre kao evropski sampion i svetski vicesampion (i prvak sveta iz 2022). Tina Sutej je u medjuolimpijskom periodu uzimala srebra i bronze sa dvoranskih takmicenja u skoku s motkom. Anita Horvat takodje ima srebro sa proslogodisnjeg dvoranskog EP na 800m. Marusa Mismas – Zrimsek je prosle godine bila sesta na SP na 3000 stipl. Tu je i talentovani Matic Ian Gucek sa svojim sedmim mestom na 400m s preponama na ovogodisnjem EP.

U biciklizmu Slovenija ce nastupiti sa sedmoro predstavnika, a tu ce opet glavni pretendenti na medalje biti Primoz Rolic i Tadej Pogacar, proslogodisnji i ovogodisnji osvajaci Djira, a pored njih biciklirace i Luka Mezgec i Matej Mohoric u drumskoj voznji, Jan Tratnik na hronometru i drumskoj voznji, devojke Eugenia Bujak i Ursa Pintar u obe discipline, te iskusna Tanja Zakelj u manutinbajku.

Naturalizovana Ruskinja Ekaterina Vedeneeva ce braniti boje Slovenije u ritmickoj gimnastici, gde je na zadnja dva svetska prvenstva uzimala bronzane medalje za vezbe sa trakom. Dzudo tim cini cak pet devojaka - Maruša Štangar (48 kg), Kaja Kajzer (57 kg), Andreja Leški (63kg), Anka Pogačnik (70 kg) i Metka Lobnik (78 kg), ali sve cure su nize na rang listama (oko 13-14. mesta), sto znaci da ce imati tezi zreb, bas kao i jedini dzudista Enej Marinic (100kg). Pored neprikosnovene Janje Garnbret koja je glavni favorit za zlato u kombinaciji sportskog penjanja, svoje sanse ce vrebati i Mia Krampl i Luka Potocar. Preiskusni Benjamin Savsek i Peter Kajzer pokusace da na svoj konto dodaju nove medalje u slalomu kajaka.

Stonoteniseri Darko Jorgic, Deni Kozul i Peter Hribar nastupice i u ekipnoj konkurenciji. Bas kao i u Tokiju, Slovenija ce imati svog predstavnika i u tekvondou u najtezoj muskoj kategoriji, gde ce njihove boje braniti Patrik Divkovic. Slovenacki sportisti takmicice se i u plivanju, gimnastici, jedrenju, veslanju, strelicarstvu i golfu.

Sto se ekipa tice, o njima ce pisati kolege na maticnim temama, pa da opet ne tupim ovde puno. Ako su se rukometasi mozda malo i provukli srecnim spetom okolnosti, to se za rukometasice svakako ne moze kazati, tu se vidi sistematski rad u zadnjih nekoliko godina, sa sve boljim plasmanima na zavrsnim velikim takmicenjima od kada je klupu preuzeo Dragan Adzic. O odbojkasima ne treba previse trositi reci, znamo da su od 2019. redovni ucesnici samih zavrsnica EP i SP, u Parizu ce biti veliki favoriti za neku od medalja.

Zakljucak – olimpijski tim Slovenije je jos jaci nego u Tokiju, favoriti za medalje su isti, ali sada jos trofejniji i iskusniji sportisti, pojacani sa novim adutima i ekipnim sportovima. Ako ih sreca poslozi, mogu da obore oba rekorda (i zlatnih i ukupnih medalja), a ne treba sumnjati da ce svakako dobro proci na igrama, jer odavno imaju konstantu dobrih nastupa.

[Foteljas]

Severna Makedonija



Posle 21 godine cekanja, juzni susedi docekali su u Tokiju i svoju drugu olimpijsku medalju! Svoju sansu iz prikrajka je iskoristio tekvondoista Dejan Georgievski, koji je na igre otisao tek sa evropskog kvalifikacionog turira neposredno pred igre. Momak bez neke vece reputacije u prvom kolu u kategoriji preko 80 kg iznenadio je daleko trofejnijeg Kubanca Rafael Alba. Zatim je imao srece da naleti na predstavnika Obale Slonovace Sejdiu Gbanea (koji je prethodno nacinio podvig, izbacujuci srebrnog iz Rija Abdoul Razak Issoufou). U borbi za medalju Georgievski je u polufinalu savladao Korejca In Kyo-Dona, ali u finalu protiv daleko iskusnijeg i trofejnijeg Rusa Vladislav Larina nije mogao nista vise od poraza 9-15. Ali i to je bilo dovoljno za velicanstveni docek i bakljadu u Skoplju prilikom povratka.

Mimo Georgijevskog, jos je rvac Magomedgadzhi Nurov uspeo da se istakne ulaskom u cetvrtfinale turnira u kategoriji do 97kg, ali je tu ispao od kubanskog predstavnika Reineris Salasa. Ostali makedonski predstavnici bili su: atleticar Jovan Stojoski (400m, 7. u kvalifikacionoj grupi), dzudistkinja Arbesa Redzepi (do 52kg, ispala u prvoj borbi), karatistkinja Puleksenija Jovanoska (kate, poslednja u svojoj grupi), strelac Borjan Brankovski (21. u kvalifikacijama vazdusnim pistoljem 10m), plivac Filip Derkoski (36. mesto na 400m slobodno) i plivacica Mia Blazevska Eminova (40 mesto na 100m slobodno).

Na predstojece igre u Pariz ce otici atleticar Dario Ivanovski u muskom maratonu, Anastasija Mojsovska u streljastvu vazdusnom puskom 10m za zene, plivaci Eva Petrovska (800m slobodno i Nikola Djuretanovic (400m slobodno), dzudista Edi Serifovski (81kg), tekvondoka Milijana Relic (57kg). Glavni adut za novu medalju moze biti naturalizovani rvac Vladimir Jegorov, osvajac bronze sa EP 2019. i zlata sa EP 2022. u kategoriji do 52kg slobodnim stilom (u istoj kategoriji takmicice se i nas Stevan Micic).

[Foteljas]

Bosna i Hercegovina

Nikada pre sportisti iz BiH nisu bili tako blizu osvajanju neke od medalja i nikada pre nisu imali toliko dobrih plasmana, ali naprosto se nije dalo... Kao i kod Makedonaca, do tada poluanonimni tekvondista Nedzad Husic, koji je odlazak na igre obezbedio iz evropskih kvalifikacija pred igre, u kategoriji do 68kg uspeo je da pobedama nad predstavnicima Japana i Egipta dodje do polufinalne borbe, ali ga je u njoj razbio predstavnik Uzbekistana i buduci olimpijski pobednik Rasitov prekidom borbe zbog gapa u poenima. U mecu za trece mesto Husic se hrabro borio, ali je i pored toga izgubio od turskog takmicara evropskog prvaka Hakana Redzbera rezultatom 13-22.

Dvojica bosanskih atleticara uspela su da izbore plasman u finala u svojim disciplinama. Trkac Amel Tuka na 800m najpre je uspeo da u svojoj kvalifikacionoj grupi zauzme drugo mesto i izbori plasman u polufinale. U drugoj trci polufinala, Tuka je svo vreme drzao drugu poziciju do pred kraj trke, kada je Kenijac Rotich dao gas i izbio na prvo mesto. U neizvesnoj zavrsnici Tuka je ipak uspeo da prestigne Britanca Gilesa za 0,2sec i plasira se u finale. Tamnoputi trkaci su od starta finala krenuli jako, Tuka to nije mogao da isprati, jedno vreme je bio i poslednji, da bi na kraju jakim finisom uspeo da se probije do 6. mesta u buketu onih koji su gotovo istovremeno utrcali u cilj (petoplasirani je bio brzi za samo 0,02, a cetvrti za 0,06sec). Bacac kugle Mesud Pezer najpre je obradovao svoje sunarodnike direktnim bacanjem do norme i trecim rezultatom kvalifikacija od 21,33m. Medjutim, u finalu ga je pojela trema, prva dva puta je prestupio, da bi treci hitac od samo 20,08m bio dovoljan tek za 11. mesto.

Od ostalih BH takmicara najdalje je otisla dzudistkinja Larisa Ceric, koja je eliminisana u osmini finala kategorije +78kg. Tada jos uvek dete od petnaest godina, plivacica Lana Pudar osvojila je 19. mesto u disciplini 100m leptir. Ostatak bosanskog tima cinili su plivac Emir Muratovic (na 50m slobodno bio je 42, a na 100m 45. po redu) i strelkinja Tatjana Djekanovic (47. mesto u vazdusnoj pusci 10m).

Tim BiH ce u Parizu ciniti svega petoro sportista Vecitoj Larisi Ceric u kategoriji +78kg dzudoa pridruzice se i koleginica Aleksandra Samardzic u kategoriji do 70kg. Prvo ime tima bice sada vec devojka Lana Pudar, koja je u medjuvremenu osvojila evropsko zlato i srebro te svetsku bronzu u plivanju na 200m leptir, pa ce u Parizu imati istorijsku priliku da svojoj zemlji donese prvu olimpijsku medalju, a takmicice se i Jovan Lekic na 400m slobodnim stilom. U atletici Mesud Pezer pokusace da ponovi dobar nastup iz Tokija.

[Foteljas]

Crna Gora

Na igrama u Tokiju Crnu Goru predstavljalo je 34 sportista (16 muskaraca i 18 zena) u sedam sportova. Zastavu su na otvaranju nosili rukometasica Jovanka Radicevic i vaterpolista Drasko Brguljan, a na zatvaranju vaterpolista Dusan Matkovic. Za razliku od svih ranijih ucesca, ovog puta niko od CG sportista nije bio blizu borbe za medalje, a olimpijska reprezentacija je generalno ostvarila najslabiji utisak od onih sa prostora ex-YU.

Obe crnogorske ekipe ispale su u cetvrtfinalima nakon osvojenih cetvrtih mesta u grupnim fazama, gde su mozda nesto bolji utisak bile ostavile rukometasice. One su prvo savladale Angolu, da bi ih u drugom kolu iznenadile Japanke 26-29. Nakon dobrog prvog poluvremena i neresenog rezultata, Norvezanke su totalno razmontirale crnogorsku reprezentaciju sa 35-23. U kljucnoj utakmici za prolaz dalje, Crna Gora je savladala Juznu Koreju 28-26, tako da je duel sa Holandjankama odlucivao o drugom mestu u grupi. Holandjanke su ipak pobedile golom razlike i poslale Crnogorke u cetvrtfinalu na Ruskinje. I pored 10 golova Jovanke Radicevic, tu nije bilo sansi ni za sta sem za poraz 26-32. Za Crnu Goru su igrale: Marina Rajcic, Jovanka Radicevic, Djurdjina Jaukovic, Matea Pletikosic, Anastasija Babovic, Dijana Mugosa, Andrea Klikovac, Ljubica Nenezic, Tatjana Brnovic, Ivona Pavicevic, Ema Ramusovic, Majda Mehmedovic, Jelena Despotovic, Itana Grbic i Nikolina Vukcevic, ekipu je vodila Bojana Popovic.

Slicno je bilo i kod vaterpolista. Oni su pobedili Australiju i Kazahstan, da bi bili glatko porazeni od Spanaca, Hrvata i nas, a onda ih je i Grcka bez puno muke pobedila u cetvrtfinalu sa 10-4, a nemotivisana ekipa je zatim izgubila i u barazu od Hrvata i Italijana i zauzela osmo mesto na vaterpolo turiniru. U rosteru su nastupali: Slaven Kandic, Drasko Brguljan, Miroslav Perkovic, Marko Petkovic, Uros Cuckovic, Vlado Popadic, Stefan Vidovic, Aleksa Ukropina, Aleksandar Ivovic, Vladan Spaic, Dusan Matkovic, Dusan Banicevic i Petar Tesanovic, trener je bio Vladimir Gojkovic.

Posle duzeg vremena, Crna Gora je imala i jedan dobar rezultat iz pojedinacnih sportova. Nekada svetska juniorska prvakinja u skoku uvis Marija Vukovic tog leta je posle duzeg vremena ponovo podsetila sta je nekada bila. U kvalifikacijama je bila samo jedna od tri devojke koje su iz cuga preskocile normu od 1,95m, uz suze radosnice kao da je uzela samu medalju. U finalu nije islo bas glatko, ali je iz treceg puta preskocila 1,96m, da bi usledila tri rusenja na 1,98m. S obzirom da su samo nijanse u rusenjima bile odlucivale u plasmanu od 5-9. mesta, moze se reci da je ovo bio najveci pojedinacni uspeh crnogorskog sporta na olimpijadama. Od ostalih predstavnika, najbolji je bio Milivoj Dukic u jedrenju klasom Laser (17. mesto), a takmicili su se jos Danijel Furtula u bacanju diska, Jovana Pekovic u dzudou, Jelena Pantovic u streljastvu i Bosko Radulovic i Andjela Antunovic u plivanju.


Sto se Pariza tice, crnogorski olimpijski tim ce u startu biti znatno slabiji neplasiranjem rukometasica, koje su u kvalifikacijama iznenadjujuce kiksnule protiv Slovenki), tako da su vaterpolisti ostali jedini CG olimpijski tim. Nastupice u grupi sa Hrvatskom, Italijom, Rumunijom, Grckom i SAD, sto znaci da ce ih cekati velika borba za prolazak u cetvrtfinale.
Pored vaterpolista, u pojedinacnim sportovima nastupice jos bokserka Bojana Gojkovic u batam kategoriji, Milivoj Dukic u jedrenju, teniserka Danka Kovinic, atleticar Darko Pesic (100m), te plivaci Milos Milenkovic (100m leptir) i Jovana Kuljaca (50m slobodno).

[Foteljas]

samoproglašeno „Kosovo“

Kao da je malo bilo ono jedno zlato iz Rija 2016, Kosovari su se pobrinuli da uduplaju svoj ucinak na svojim drugim olimpijskim igrama. Vec prvog dana ranom zorom Distrija Krasnici je u najlaksoj kategoriji -49kg opravdala svoje prvo mesto na rang listama, iponirajuci sve redom do polufinala, a i onda je lako resila jos dve protivnice. Par dana kasnije iponom u finalu Nora Djakova je uzela drugo zlato „Kosove“ u kategoriji do 57kg. Ipak, na srecu srpskog auditorijuma, kome su uspesi separatista ponovo poceli da dizu pritisak, jer smo im veci deo olimpijade ponovo gledali u ledja na tabeli medalja, olimpijska prvakinja iz Rija Maljinda Keljmendi je neocekivano izgubila vec u prvom kolu od slabije madjarske takmicarke i time ispala iz borbi za medalje. Dzudo tim „Kosove“ cinili su jos Loriana Kuka (u kategoriji do 78kg porazena je vec u prvom kolu) i Akil Djakova (porazen u mecu repasaza u kategoriji do 73kg).

Pored neprikosnovenih dzudista, takmicili su se jos atleticar Musa Hajdari na 800m (8. mesto u kvalifikacionoj grupi), bokserka Donjeta Sadiku (ispala u prvoj borbi u bantamu), Drilon Ibrahimi u streljastvu vazdusnom puskom na 10m (48. mesto), plivac Olt Kodriloli (64. mesto na 100 slobodno) i plivacica Eda Zeciri (24. mesto na 400m slobodno). Najveci uspeh postigao je rvac slobodnim stilom Egzon Salja, ulaskom u cetvrtfinale u kategoriji do 125kg.

Ni za Pariz kod separatista nema puno promena u koncepciji tima, pa ce i dalje glavne adute ciniti jak dzudo tim. Olimpijska sampionka Distrija Krasnici je promenila kategoriju i sada ce nastupati u borbama do 52kg, gde je druga na svetskoj listi. Nora Djakova ostala je u kategoriji do 57 kg, sesta na listi (tu je moguc duel sa nasom Maricom Perisic, koja je odmah iza nje sedma). Laura Fazliju takmicice se u kategoriji do 63kg (treca na listi), a Loriana Kuka do 78kg (17. na listi). Jedini dzudista je Akil Djakova (14. na listama do 73kg). Plasman na igre obezbedila je i bokserka Donjeta Sadiku u kategoriji do 60kg (u kojoj nastupa i nasa Sadrina). Vajld karte su dobili atleticarka Gresa Bakraci (800m), te plivaci Adel Sabovic (100m slobodno) i Hana Beici (50m slobodno).

[Foteljas]

27. Srbija 5 medalja (3-1-1)
29-30. Hrvatska - 7 medalja (2-2-3)
34. Slovenija - 3 medalje (2-1-0)
73. "Kosovo" - 2 medalje (0-1-1)

BiH, Crna Gora i Severna Makedonija ovoga puta bez medalja (a i bez bilo kakvog zapazenijeg rezultata)

Imaginarna "SFRJ" bi sa ukupno 16 medalja (hrvatsko srebro u vaterpolu se ne racuna ) i skorom 7-4-5 ove igre zavrsila na 14. mestu, tik ispred susedne Madjarske. Sto je ipak pad u odnosu na prosle igre, ali pored nas, tome su kumovale i delegacije ostalih, svi smo na brdovitom Balkanu prosli losije nego u Tokiju.

[MARKONI MARKO]

27. Srbija 5 medalja (3-1-1)
29-30. Hrvatska - 7 medalja (2-2-3)
34. Slovenija - 3 medalje (2-1-0)
73. "Kosovo" - 2 medalje (0-1-1)

BiH, Crna Gora i Severna Makedonija ovoga puta bez medalja (a i bez bilo kakvog zapazenijeg rezultata)

Imaginarna "SFRJ" bi sa ukupno 16 medalja (hrvatsko srebro u vaterpolu se ne racuna ) i skorom 7-4-5 ove igre zavrsila na 14. mestu, tik ispred susedne Madjarske. Sto je ipak pad u odnosu na prosle igre, ali pored nas, tome su kumovale i delegacije ostalih, svi smo na brdovitom Balkanu prosli losije nego u Tokiju.

Hrvatska 30-31.