U čudo neće riječ,
džaba mantre plemena.
Uzalud sva vradžbina i ples,
Iz vode vina neće kap.
Krugu tražili smo rep,
vrh sanjali smo dna.
U jalov zdenac želje šaptane,
al’ ko je mogao da zna…
Što je dublje korijen više slavi dna.
Na antiseptik istine je davno oguglala laž.
Od konjice ni trag, govna do grla,
od drveća se šuma ne vidi.
Jednom talac sna o vrhovima dna,
insan kopa dok je živ
