Obećao sam juče da ću da odgovorim, pa da krenem:
veljkos161 wrote:S tim što je ta ekipa daleko od toliko jake, i ti vrlo dobro znaš da je kontekst važan i da je tu sjebao Pešić a ne Jokić.
Pa sa njim smo dobili 7 od 8 takmičarskih utakmica te godine, obe u kvalifikacijama praktično eliminacione jer smo visili, i krucijalne za plasman na to svetsko.
Jedna protiv Grčke s Janisom, druga u sred Stambola.
Sve se to "lukavo" izostavlja da bi se istakla vlastita poenta.
Pored toga, famozna utakmica sa Italijom, plus 11 za 27 minuta sa Jokićem na terenu koji je jelte reklo bi se loš predvodnik, i računajte koliki minus u preostalim minutima.
A ako odem korak dalje Bogune, prisetiću te da si na tom turniru pred meč sa tim istim Italijanima rekao da "Bogdan ne gubi od tih pacera" pa ne samo da je izgubio nego bio i glavni krivac na meču jer je sve omašio.
Dakle, kontekst i ozbiljna analitika, a ne guranje narativa po svaku cenu.
Naravno, možemo da se prosto ne slažemo, nije greh.
I da naglasim, to za ciganske medije je jedna stvar, njima neka je na čast ako im Bogdanova veličina nije jasna.
Meni je jasna, ali ne gajim iluzije da je na parketu važniji od top 12 košarkaša u istoriji igre, to mi je više deksijevski manir.
I normalno, Bogdan je legenda i veliki igrač, to samo maliciozni ljudi mogu da ospore, šta god da su im razlozi.
Samo, kada kažemo da je bolje da se igra zasniva na njemu nego na nekom poput Jokića, mislim da već malo preterujemo i da to prosto nije tako.
Da pođem redom, pred Eurobasket 2022. godine:1) domaći mediji forsiraju priču o nikad jačoj reprezentaciji Srbije od 2006. godine do tog trenutka.
2) svi relevantni bukmejkeri proglašavaju Srbiju za glavnog favorita na Eurobasketu.
Sa prvom tezom se ne slažem, sa drugom se slažem, pa iako nam nije igrao Bogdanović na tom prvenstvu, imali smo najjači sastav na turniru, Jokić kao dvostruki MVP NBA lige, Vasa posle 4 odliče sezone u Efesu, uz napomenu da je poslednja bila za nijansu slabija, Kalinić u piku karijere, Lučić posle dve odlične sezone, najboljih u njegovoj karijeri (prvi tim EL 2021, drugi tim EL 2022), Milutinov je u CSKA igrao isto što sada igra u Olimpijakosu. Gudurić standardan u Feneru.
Pošto je u naknadnim postovima nakon citiranog pomenut Marko Jagodić Kuridža, skoro uvek smo mi imali ponekog igrača koji kvalitetom realno nije za reprezentaciju, kao na primer Stefana Birčevića. Odličan lik, sve na mestu, kvalitet za reprezentaciju kada su svi zdravi upitan.
Što se tiče logike koju koristiš u postu, moram priznati da je vrlo zanimljiva:1) za poraz od Italijana 2022. godine je kriv isključivo Pešić jer je loše rotirao igrače.
2) za poraz od Italijana 2023. godine je glavni krivac Bogdanović jer se ispromašivao i loše igrao.
Valjda smo i te 2023. godine imali selektora na klupi koji je mogao da zameni igrača koji šutira 1/11 za tri ili tako nešto i da ga spreči da nas odvede u rezultatski sunovrat i poraz.
Tako da oba poraza možemo zapravo podvesti pod krivicu selektora, jer je oba puta loše rotirao.
Zanimljiva logika je primenjena oko najboljih igrača selekcije u dve godine, i ovo ne samo kod tebe, nego vidim i kod ostalih:1) Bogdanović je isključivi krivac kada se izgubi, a kada se dobije, e onda su tu doprineli i Avramović zbog fenomenalne forme, Milutinov, Pešić koji je maestralno vodio turnir itd.
2) Jokić kada dobijemo je jedini zaslužan za pobedu, kada izgubimo, svi su krivi osim Jokića, vidimo da se tu Pešić uspavao na klupi, Avramović i Milutinov su u lošoj formi, Gudurić nije preuzeo odgovornost itd.
Bogdanović je itekako krivac za neke poraze reprezentacije, ali je zaslužan za mnogo više pobeda. Stvarno ne znam šta da napišem na komentar da je nama srebro u Manili zapravo donela fenomenalna forma Avramovića, a ne rola Bogdanovića koji je "bio standardan". Npr niko ne piše i ne treba da piše je nama srebro 2014 donela rola Kalinića, nego je to bila forma Teodosića od eliminacija pa do kraja turnira, jer bi u oba slučaja mogli da se slikamo sa formom Kalinića i odnosno Avramovića da nam najbitniji igrač nije igrao na elitnom nivou kada je bilo najvažnije.
Za oba fejla koje smo doživeli kao reprezentacija sa Jokićem, krivi su bili selektori, dok se npr. Bogdanović apostrofira kao jedan od najvećih krivaca za neosvajanje medalje 2015. godine.
Samo ista logika da se primenjuje na obojicu, ništa manje, ništa više.
Da se vratim na ono od čega je krenula diskusija i što je @Radonjaa napisao:Jokić (uz Bogdana) nas iz odlične ekipe kakva smo bili u Manili podiže u vanserijsku kakva smo bili u Parizu, ali s obzirom na fond igrača tj. širinu po pozicijama i Bogdanovu lidersku crtu, veća bi nam bila šansa za zlato sa zdravim Bogdanom a bez Jokića, nego što je ovako.
Moramo da razlikujemo bitnost nekog igrača za određenu selekciju i kvalitet. Obzirom da su FIBA turniri vrlo specifična kategorija, koji dolaze posle sezona koje bezmalo traju po 10 meseci, gde je pripremni period za sam turnir skraćen na 25 dana i gde na turniru moraš da odigraš 9 utakmica u 18 dana, može doći i dolazi do razmimoilaženja da vrlo često najbitniji igrač neke selekcije nije i njen najkvalitetniji igrač. Toga u klubovima nema iz prostog razloga jer se tamo sve kroji prema najkvalitetnijem igraču, za to imaš dovoljno vremena kroz sezonu, neki timovi to rade i po nekoliko sezona (Denver, Milvoki kao primeri gde je ceo sistem pažljivo građen oko Jokića i Adetokumba). Ne stigneš kao pojedinac da se adaptiraš, ili reprezentacija ne stigne da se dovoljno uigra.
Pođimo od Nemačke, Šruder je najbitniji igrač te selekcije, iako je već pet godina Franc Vagner bolji košarkaš od njega. Zatim imamo Litvaniju, Domantas Sabonis je najbolji litvanski košarkaš trenutno, pa opet za igru reprezentacije je mnogo bitniji Jonas Valančijunas, imamo sada i svež primer Poljaka, gledajući karijere Džordan Lojd je bolji košarkaš od Ponjitke, pa je Mateuš tamo alfa i omega, njima je npr otpao Džeremi Sohan koji bi bio najkvalitetniji, ali ne i najbitniji igrač Poljske. Goga Bitadze je bolji igrač od Šengelije trenutno, pa verovatno niko u Gruziji ne trči da istakne kako je najbitniji igrač za Gruzisjku reprezetnaciju.
Ista situacija je i kod nas, Bogdanović je lider i najbitniji igrač ove reprezentacije, iako je nesporno Jokić najkvalitetniji srpski košarkaš. Imali smo sličan primer i pre četvrt veka, Stojaković je bio kvalitetniji košarkaš od Bodiroge početkom 2000-ih, ali ne i bitniji igrač za reprezentaciju, samo je razlika u kvalitetu između njih dvojice bila mnogo manja nego između Jokića i Bogdanovića.
Jokić je nesporno najkvalitetniji košarkaš na svetu negde od 2021. godine kada je preuzeo primat od Adetokumba.
Jokić je takođe vrlo specifičan košarkaš, nekonvencionalan da tako kažem, napadački je bukvalno nivo iznad sledećih najboljih igrača: Dončić, SGA, Kari itd, čovek sa pozicije centra diktira tempo igre, nešto maltene nezamislivo do njegove pojave (sa izuzetkom Arvidasa Sabonisa, ali ne u toj meri). Pomenuo si da u Denveru crta tajmaute, vodi tim i sve je to na mestu. Nikola Jokić je lider Denver Nagetsa.
E sada, ima jedna stvar oko Jokića, a to je odbrana, taj Denver je dugo godina gradio sistem odbrane oko Jokića, konkretno šest sezona od kada je postao starter sve dok nisu uzeli titulu 2023. godine. Mi nemamo personel da igramo odbranu kao Denver, nemamo Erona Gordona, nemamo KCP-a, Brus Brauna i Kristijana Brauna. Ova četvorka je te godine kada su uzeli titulu trčala za Jokića i za Mareja kao da im život zavisi od toga, svaku rupu su zakrpili.
Pored toga što nemamo personel za igranje takve odbrane, nemamo ni dovoljno vremena da je uigravamo sa onim što imamo na rapsolaganju od igračkog kadra, zajedno sa pripremama okupljanje reprezentacije traje nekih 40-ak dana. Isporučiće Jokić svoje kao što smo videli protiv Letonije, ali nama će zujati u odbrani na sve strane, i u situaciji kada najbolji igrač sveta da 39 poena ti imaš triler utakmicu protiv selekcije od koje si nesporno kvalitetniji.
Bogdanović je sa druge strane daleko od kvaliteta Jokića, međutim, čovek je po FIBA standardima elitni twoway guard, za ovaj nivo košarke ima vrlo izraženi killer instinct, i ono najbitnije po mom mišljenju, on je "konvencionalni košarkaš" spakuj četiri radnom igrača oko njega i mnogo će lakše klinkuti kao grupa na oba kraja terena. Primere toga smo imali 2017. i 2023. godine kada su ekipe kojima nije davano mnogo šansi da bilo šta naprave imale grupnu koheziju i gde se uprkos očiglednim nedostatcima koji su postojali igrala odlična košarka. U obe situacije su nam 4 najkvalitetnija igrača po pozcijama bili van tima i u obe situacije je vodio tim do finala, ne i do zlata:
2017: Pg - Teodosić, Sf - Kalinić, Pf - Bjelica, C - Jokić
2023: Pg - Micić, Sf - Kalinić, Pf - Lučić, C - Jokić
A pored poziciono glavnih opcija, oba puta je falilo još mnogo igrača koji bi bili "sekundarne opcije" na pozicijama koje igraju.
Pričamo o liderstvu u reprezentaciji, čovek dođe 2022. godine da obiđe saigrače na pripremama iako zna da neće igrati te godine. Imamo i primer sa Olimpijskih igara, posle osvojene srebrene medalje sa reprezentacijom, sa istom skupinom igrača, nijednom se nije nametao da u hijerarhiji na parketu bude ispred Jokića (npr nešto što ne znam da li bi u identičnoj situaciji Nedoviću ili Anđušiću u njihovim egoističnim glavama pošlo za rukom), znalo se da je druga napadačka opcija u Parizu. Liderstvo je i odsustvo sujete.
Da imamo 3 meseca za pripreme posle kojih nam sledi turnir kao nekada davno, Nikola Jokić bi još bolje izgledao u reprezetnaciji, bolje rečeno, ostali igrači bi mnogo bolje bili uigrani da izvršavaju svoje zadatke sa preciznošću koja se od njih traži dok bi ovaj isporučivao u napadu, ovako kada imamo pomenutih 40-ak dana za pripreme i turnir daj mi Bogdanovića, sve je mnogo lakše ukomponovati, što bi napisao @jaRule
plug&play i ne razmišljaj mnogo.
Bogdanović i tim će u tom kratkom periodu dostići najbolju verziju sebe, Jokić i tim u tom periodu vrlo verovatno neće dostići najbolju verziju sebe. Empirija nam je ovo prvo potvrdila dva puta, a ovo drugo nam je nažalost potvrdila jednom.
Sada su Jokić i tim u još težoj poziciji jer treba da nađu grupnu koheziju posle povrede lidera i kapitena i drugog najkvalitetnijeg igrača u reprezetnaciji u još kraćem vremenskom periodu i u hodu dok traje prvenstvo.
Nadam se da ćemo uzeti tu zlatnu medalju i da ćete time validirati vašu tvrdnju.
