Grupa A - Riga (Por, Est, Tur, Češ, Let, Srb)

[Ziks96]

Toliko smo dobri trenutno da od svih bekova koje imamo, kad bismo sve njihove kvalitete spojili u jednog, opet ne bismo imali igraca koji moze da prismrdi Bogdanu cak i kad nije u top formi.

[Đorđe Čvarkov]

Gazimo Turke 15 razlike, opustemo

Пред Италију 2022. је Болконски ( где је уопште тај човек?! ) написао скоро идентични пост. Нешто да је све испод 20 разлике срамота. Десило се што се десило.
Грофе не баксузирај.

[veljkos161]

Bolkonski legenda, fali forumu.

[Ćoba]

Turci rezultatski nisu nama toliko bitni, više su bitni da vidimo kolike su nam mogućnosti bez Bogdana i da li se može na neke igrače računati.

[Nikola]

Grof je mozda i najveci optimista na forumu povodom ishoda ovog prvenstva
Ja prognoziram naravno pobedu, ali nisam siguran da ce biti bas 15.

Jokic ce da preore teren

[JoJo]

Iskreno gledajuci ove utakmice ovih dana i dalje sam misljenja da ce sve sem zlata biti neuspeh(uprkos Bogdanovoj povredi),ili makar finale sa Nemackom.

Pogotovo sto cemo ako pobedimo sutra izbeci i Nemce i Turke do finala.

Ovo je kljucno!

Sve ostale ekipe su losije od nas, i realno smo favoriti za prolaz sve do finala!
Mislim prvo na Crnogorce, gde je sansa da izgubimo 1%, i kasnije na potencijlne protivnike Francuze, Grke, Italijane, Litvance, Spance...ko god da dodje...da ostale ne spominjem...

A mogu i Nemci da se okliznu...

[Gerzovo]

Gubimo večeras, i onda gazimo sve ko plitak potok počevši od Markanena i drugova.

[fontaneros]

Trebaju nam Jovke i Petrusev kao nikada do sada

[Obeliks]

Da, baš će petrušev da nas izvadi...

[Tegi]

Osman 50% za 3, Osmani 67%, Sipahi 58%, Hazer 75%, Bitim 50% (doduše, on je do sada igrao samo garbage time). Sa druge strane, Larkin 30% za 3.

Već na prvi pogled je jasno da ovakva razlika u procentima počiva na tome što Larkin sam kreira svoje šuteve, dok ostali uzimaju šuteve koje im kreiraju Šengun sa 7apg i Larkin sa 4apg.

Dakle, ne smemo se kockati sa stavom: upasivićemo Šenguna i Larkina, pa neka nas dobiju igrači iz Evrokupa i donjeg doma EL (sa izuzetkom moćnog Osmana, naravno). Moramo u direktnom duelu nadigrati njihove najbolje naigrače, primorati njihovu osovinu Larkin-Osman-Šengun da rudari za svaki poen kao Jokić protiv Letonije. A ako nam to pođe za rukom i uvedemo utakmicu u svoj ritam, ne sumnjam da će Sipahi i Hazer promašiti sve i da ih ostavimo same u dvorani.

[Bogun]

Bogune, da tvoja teorija moze imati uporiste jedino ako opet ne udjemo u borbu za medalju kao 2022.

Da bi testirali moju teoriju, trebao bi nam vremeplov.
Znači da odradimo prvenstvo bez povrede Bogdanovića i da vidimo šta bi bio epilog.
Onda da odradimo prvenstvo ovako kako se desilo, sa povredom Bogdana u drugom meču i da vidimo epilog.
Zatim da odradimo prvenstvo sa povredom Jokića umesto Bogdana u drugom kolu i da vidimo epilog.

Pa onda da uporedimo ta tri rezlutata, sa svima, bez Bogdana i bez Jokića, onda bi mogli da znamo "šta pije vodu".

Ovako nam ostaju empirijski podaci i činjenice iz prošlosti.


Od kada je Teodosić odigrao poslednje veliko takmičenje u dresu reprezentacije 2016. godine, završeno je šest takmičenja EB 17, SP 19, OI 21, EB 22, SP 23, OI 24. Takođe nakon te sezone (16/17) postalo je jasno da je Jokić najbolji aktivni srpski košarkaš.

Jokić i Bogdanović su igrali dva puta zajedno:
- SP 19 gde smo završili kao 5.
- OI 24 gde smo završili kao 3.

Jednom se poklopilo da ni Jokić ni Bogdanović nisu u reprezentaciji:
- OI 21, tj kvalifikacije gde smo eliminisani kao domaćini turnira.

Jokić bez Bogdanovića, jednom:
- EB 22 gde smo završili eliminacijom u osmini finala, zvanično kao 9.

Bogdanović bez Jokića, dva puta:
- EB 17 gde smo završili kao 2.
- SP 23 gde smo završili kao 2.


Da se fokusiram malo detaljnije na ova tri prvenstva:

Prvo Eurobasket 2017. godine.

Spoiler: pokaži

U poređenju sa Olimpijskim igrama 2016. godine kada smo uzeli srebrenu medalju imamo sledeću situaciju.

Ostaju Bogdanović, Mačvan, Jović, Birčević i Štimac. Od toga samo je Bogdanović imao veliku ulogu (jedan od glavnih igrača), Jović i Mačvan su bili značajni članovi rotacije, a Birčević i Štimac su bili reprezentacijiski inventar za vreme Saleta. Kada se pogleda rangiranje po prosečnoj minutaži ove petorice, ide redom: Bogdanović (1), Jović (7), Mačvan (8), Birčević (11) i Štimac (12).

Otpali su Teodosić (2) se povredio, Jokić (3) je otkazao, Marković (4) se penzionisao, Raduljica (5) se povredio, Kalinić (6) se povredio, Nedović (9) se povredio na pripremama, Simonović (10) se povredio na pripremama.
Pored toga, kao značajne izostanke bih dodao i sledeće igrače, a koji nisu igrali na OI. Bjelica koji je se povredio, a on je u tom trenutku najbolja naša četvorka, Milutinov koji je polako ulazio u prajm, a koji je otkazao jer je procenio da za njega neće biti mesta na turniru, Dangubić koji je bio standardan član rotacije u Zvezdi koja je igrala vrlo dobro u EL te sezone, iz istih razloga kao Milutinov otkazao.

Sećam se priča pred Eurobasket: "Imamo još jedan ceo tim koji smo mogli da pošaljemo na prvenstvo i koji bi verovatno bolje prošao od ovog koji je otišao".

Možda je otpao još neko od igrača sa malo boljim statusom karijere u tom trenutku, ali sam iskreno zaboravio.

Kada pogledamo sastav koji je otišao, šta imamo pored Bogdanovića koji je u tom trenutku ubedljivo najbolji bek u Evropi.
Jovića i Kuzmića koji su bili osovina igre Zvezde koja je zavšila sezonu sa 16:14 i zamalo se plasirala u plejof obojica su igrali vrlo dobro te sezone, kao i Gudurića koji je imao značajan doprinos sa klupe, Lazića neću brojati jer se povredio na prvoj utakmici. Mačvana koji je imao prosečnu sezonu kao starter u Evroligaškom Armaniju (8ppg), pa Lučića koji je igrao prosečno u Eurokup Bajernu gde je imao (8.5ppg i 2.8rpg) i čiji pozni uzlet karijere kreće tek nakon ovog prventstva, pa Milosavljevića koji je igrao vrlo dobro u Evrokup Albi (13ppg, 3apg, 3rpg), Micića koji je imao odličnu povratničku sezonu u Tofašu (mislim bez evro takmičenja). Marjanović dolazi iz NBA kao "najveće ime" u tom trenutku i jedini igrač od ovih 12 (uz Bogdana) koji je biran u prvi ili drugi tim EL u njihovim karijerama do tog trenutka. Štimac i Birčević igraju trećerazredno BCL u tom trenutku u Bešiktašu i Partizanu, sa napomenom da je Štimac imao odličnu sezonu.

Snaga ovog rostera je bila u tome što smo imali jako jezgro od 7, 8 igrača gde su svi bili u zenitu karijera i bili smo defanzivno vrlo kompaktna jedinica, Nažalost nekim igračima su karijere brzo uništile povrede: Kuzmić, Mačvan i Milosavljević pre svih, odnosno Joviću značajno usporile, ali ovi igrači bi u periodu do neke 2020/2021 imali šta da kažu na EL nivou.

Ipak, falilo nam je dubine (neki dokazano ofanzivno potentni igrač) za one najjače selekcije što se na kraju pokazalo tačnim u finalu.

Drugo, Eurobasket 2022. godine:

Spoiler: pokaži

Prvenstvo koje dolazi posle velikog "fejla" 2021. godine, u odnosu na kvalifikacije, na Eurobasket idu: Vasilije Micić koji je prema FIBA bio (7) po minutaži, Nikola Kalinić (10) i Dejan Davidovac (11). Pa tako Micić sa 25mpg je 7 po minutima, ali je odigrao samo 2 utakmice.

U odnosu na kvalifikacije otpadaju, u zagradi pored imena je rangiranje po minutaži: Dobrić (1), Anđušić (2), Teodosić (3) precrtao ga Kari, Petrušev (4) praktično nije igrao u Efesu uopšte, Marjanović (5) ušao u filmsku fazu karijere u tom trenutku, Bjelica (6), Avramović (8) povreda protiv Belgije, Stefan Jović, (9), Milosavljević (12)

Pored toga, na spisku nema Bogdanovića zbog operacije kolena. Od ovih što su otpali u odnosu na OQT21, bih kao realno značajne izostanke naveo: Dobrića koji bi bio bitan 3&D igrač i koji je završio jedinu sezonu u karijeri sa preko 10ppg u Evroligi, Avramovića kao nadolazeći igrač, a koji se pokazao u narednim reprezentativnim okupljanjima i Petrušev koji istina uopšte nije igrao u Efesu, ali poseduje kvalitet koji je pokazao i sezonu pre i posle te 21/22 sezone. Za Teodosića sam neodlučan jer je on sezone 22/23 do kraja karijere igrao loše, ali avgusta 2022. to nije moglo da se zna.

Ipak, na Eurobasket idu: Jokić kao najbolji igrač na svetu i dvostruki uzastopni MVP NBA, Micić nakon četiri odlične sezone u Efesu, gde je poslednja bila malo slabija, u tom peridu je važio za najboljeg pleja Evrope (slično kao Bogdan 2017 pa i više) u međuvremenu je bio MVP EL 2021, najbolji strelac EL 2022, MVP F4 2021 i 2022, Vladimir Lučić se vraća nakon dve odlične sezone u Bajernu gde je vodio tim dva puta do plejofa EL i dve majstorice u istom, bio prvi tim EL 2021 i drugi tim EL 2022, Kalinić koji je u piku karijere u tom trenutku, Milutinov nakon standardne sezone u CSKA (7.5ppg i 6.5rpg) isto to igra poslednjih 5 sezona u sezonama 2020 i 2021 najbolji skakač EL, Gudurić koji je standardan u Feneru (10ppg), Jaramaz koji je u tom trenutku EL igrač (pitaj Boga kako ), Marinković nakon tri ispodprosečne EL sezone, Davidovac kao standardan član EL Zvezde, Nedović kao standardni EL igrač sa odličnim brojkama, ali u timovima iz donje polovine tabele. Na to idu Ristić i Marko Jagodić Kuridža.

Ofanzivno, vrlo talentovana ekipa, koja je imalo dobro jezgro od 7, 8 igrača od kojih su svi u prajmu karijere. Takođe, imala je nesreću da je zadesi bolest Milutinova na startu grupne faze. Sa druge strane parketa, znamo Jokićeve defanzivne slabosti, ali tu treba dodati i Micićeve defanzivne slabosti koji je kako mu je odmicao staž u Efesu sve manje igrao odbranu, gde su defanzivni stožeri trebali da budu Lučić, Kalinić, Marinković i Milutinov.

Osim izostanka Bogdanovića i naprasnog raskola na relaciji Pešić-Teodosić, nije se "mnogo plakalo" za ostalim imenima. Na primer za Bjelicom i Marjanovićem, jer se videlo pre godinu dana na šta su ličili u Beogradu, ili S. Jovićem za kog se u tom trenutku mislilo da je mnogo bliži da završi karijeru nego da igra do dan danas. Dobro, mora se priznati, Varga je redovno apostrofirao da nam je samo Avramović falio da uzmemo zlato.

Svakako falilo nam je twoway igrača u spoljnoj liniji (sa akcentom na mogućnost igranja odbrane) i to je bio glavni nedostatak ove selekcije.

Treće, Svetsko prvenstvo 2023. godine:

Spoiler: pokaži

U poređenju sa prethodno održanim Eurobasketom u timu ostaju: Gudurić, Davidovac, Marinković, Ristić i Milutinov. Od ove petorice, samo je Gudurić bio među nosiocima (5) po minutaži, Davidovac (8) i Marinković (9) igrači uloge, Ristić (11) kao poslednji čovek rotacije i Milutinov koji je bio bolestan pa je odigrao samo 2 utakmice, mada je igrao dosta u kvalifikacijama za SP tako da njegova uloga i minutaža ne može realno da se sagleda, jer ga sajt FIBA stavlja kao poslednjeg (12) što nije bio.

Otpadaju: Micić (1), Kalinić (2), Jokić (3), Lučić (4) ovo su četiri glavna igrača na prvenstvu bila uz Gudurića, zatim MJK (6) na prvenstvu bio iznuđeno rešenje, Jaramaz (7) i Nedović (10).

Kao značajne izostanke bih dodao: Smailagića koji je imao dobru završnicu sezone 22/23 i značio bi nam na unutrašnjim pozicijama, Pokuševskog kao aktivnog NBA igrača, vidimo na šta to liči, ali je nesumnjivo bolji igrač i u leto 2023 bio od Boriše, Jaramaz mada kad vidimo na šta mu je ličila sezona i karijera nakon toga i nije neka šteta.

Možda sam nekoga zaboravio od aktivnih NBA/EL igrača, ali ne sećam se sada.

Šta imamo: povratak Bogdanovića (koji u tom trenutku igra najslabiju NBA sezonu u karijeri nakon ruki sezone).Pored njega i povratak Stefana Jovića koji je odigrao dobru sezonu u Endesi koja ga je vratila na košarkašku mapu da tako kažem, mada Saragosa je bila osrednji tim tada. Petrušev koji je odigrao vrlo dobru sezonu u Zvezdi i koji bi bio rising star u EL da je samo 3 meseca mlađi. Gudurića posle najbolje sezone u karijeri (12ppg, 3apg, 3rpg), gde se etablirao kao jedan od boljih Sg/Sf igrača u Evroligi. Avramovića koji je odigrao solidnu sezonu u Partizanu ispresecanu povredama i koji je izašao iz povrede šake, Milutinova koji je igrao u CSKA bez Evrope, realno bio je na nivou na kom je bio u poslednjoj EL sezoni CSKA, odnosno na nivou povratka u El u Olimpijakosu, u sezonama 2020 i 2021 najbolji skakač EL, Nikolu Jovića koji je bio povređen veći deo sezone i odigrao manje od 15 utakmica u Majamiju sa malom minutažom. Zatim Davidovca koji je bio na privremenom radu u Rusiji sezonu pre toga, odnosno Marinkovića i Dobrića koji su imali solidne EL sezone u ulogama koje imaju u timovima. Ristić je igrao u Galatasaraju, a Simanić je bio saigrač S. Jovića, mada njega je nepošteno računati zbog onoga šta mu se desilo.
Nijedan od ovih igrača do tog trenutka u karijeri nije uzeo nijedno priznanje tipa: MVP, MVP F4, najbolji strelac EL itd, petorka u EL.

Slično kao i 2017. godine, i ovaj roster je bio "nadolazeći" sa jezgrom od 7, 8 igrača gde su mahom svi igrači iz tog jezgra bili dobri defanzivci, odnosno nisu bili defanzivne rupe.

Ipak, opet je falilo mnogo bitnih imena i smatralo se da idemo bez cele prve petorke na turnir.

Glavni nedostatak je kao i 2017. godine bio nedostatak dubine za one najjače selekcije.

Da se vratim Neđo na ono što si napisao, moj lični zaključak, i prihvatam da se sa time ljudi ne slažu je sledeći:
Dva rostera predvođena Bogdanovićem kao glavnim igračem su oba puta uradili više nego roster predvođen Jokićem kao glavnim igračem, iako je Jokić kvalitetniji igrač od Bogdanovića, odnosno ostatak rostera oko Jokića je bio kvalitetniji od rostera koji su okruživali Bogdanovića.
Tako da smatram da je ono što sam napisao u prethodnom postu manje više istorija potvrdila, nevezano od ishoda ovog Eurobasketa, jer da idem previše u širinu, ovaj tim reprezenacije bez Jokića je za nijansu kvalitetniji nego reprezetnacija 2023 bez Bogdanovića.


Kao što sam naveo na početku posta, želeo bih da vidim kako bi se odigrala ova tri prvenstva da je na EB 17 i SP 23 učestvovao Jokić uz Bogdanovića, odnsono kako bi se odigralo EB 2022 da je učestvovao Bogdanović uz Jokića, verovatno sada ne bi igrali za prvo zlato, a ko zna, možda ne bi osvojili nijednu medalju.
Odnosno, da vidim epiloge EB 17 i SP 23 sa Jokićem na poziciji Bogdanovića, odnsono epilog EB 22 sa Bogdanovićem na poziciji Jokića, ne prejudiciram ništa po pitanju ishoda, samo me zanimaju ishodi tih "alternativnih realnosti".


Poenta priče, tim sa Jokićem (bez Bogdanovića) ima sigurno veći plafon nego tim sa Bogdanovićem (bez Jokića). Tu se slažem sa Veljkosom iz prostog razloga, Jokić je mnogo bolji igrač od Bogdanovića. Međutim, tom timu treba više vremena da dostigne svoj plafon. Pritom dodao bih da mislim da taj tim ima za nijansu niži pod nego tim sa Bogdanovićem (bez Jokića) iz razloga da se ti timovi bez Jokića defanzivno mnogo brže ukomponuju.

Sada nam ostaje nažalost da gledamo okrnjenu reprezentaciju što niko od nas nije hteo.

I bez Bogdana smo ofazivno vrlo potentna ekipa, ali gubimo taj one-two punch što bi Amerikanci rekli u sportskom žargonu, a koji smo imali sa Jokićem i njim, to jest, konkretno gubimo two punch.
Tri stvari su ključne, prvo kako sada maksimalno da utilizujemo Jokića dok je na parketu, drugo ko će od spoljnih igrača da preuzme deo Bogdanovih odgovornosti i zaduženja, treće da ne upadnemo u dubiozu kada je Jokić van terena (što ćemo možda rešiti tako što Jokić neće izlaziti iz igre ).

Pored nas, jedino još Nemačka ima takvu "one-two" kombinaciju na turniru u vidu Vagnera i Šrudera.

[NEDJA]

Bogune, misljenja sam da Bogdan nije na tom nivou kao u Manili. Mislim da je usporio, ipak ima punih 33 i ne verujem da bi mogao da iznese do kraja ko u Manili.
Podvig je kakav je sastav Bogdan odveo do finala 2017. i 2023.
Isto se to moze reci i za Teodosica 2014.

[Bogun]

Legitimno. On je sigurno u ovom trenutku u nekoj vrsti karijernog pada, ako ne pada, onda je na izdisaju prajma.

Međutim slična priča je bila i pred Manilu, 22/23 mu je do tada bila najslabija sezona u NBA karijeri, ne računajući ruki 17/18 sezonu. Vrlo slične stvari su se pisale i pričale, ne mislim na tebe konrektno. "Šta će Bogdan da uradi, ima preko 30 godina", "Krenula mu karijera na dole, mnogo se povređuje" itd.

Izvlači reprezentacija najbolje iz njega. Maltene svako leto, osim 2015. godine.

[Baxter Stockman]

Meni miriše na poraz večeras.

Nimalo nemam poverenja u Gudurića i ovu dvojicu na poziciji 4.

Jokić će isporučiti svoje, Avram će biti na nivou, ali od ostalih izuzev Vanje baš ništa ne očekujem previše.

[Tegi]

Kad smo kod Manile, Bogdan je u nokaut fazi imao dostao neobičnu raspodelu poena. Jak ulazak u utakmicu, odličan finiš druge četvrtine, tu bi već dolazio do 15+ poena i onda pasivnost u 2. poluvremenu, sa izuzetkom poslednjih 5 minuta protiv Kanade kada je odigrao simultanku na oba kraja parketa. Obično bi se početkom 3. četvrtine gurala lopta na Milutinova, a onda bi na prelasku iz 3. u 4. odlične partiture imali Avramović i Gudurić i tu bismo podizali prednost.

Htedoh reći, očigledno je Bogdan već tada imao nekih problema, da li sa povredom, spremom, pacifičkim virusima... ali nije imao goriva kao 2017. ili 2019. Naravno, bio je pravi lider i tada, dao je ozbiljan moralni pogon tada poludokazanim igračima poput Avramovića, Dobrića, Marinkovića, Gudurica, Davidovca, Petruševa, pomogao Milutinovu da konačno preuzme ulogu nosioca reprezentacije.