Najkrvavniji bal u istoriji NBA lige
Priča o tome kako je Košarkaš Los Anđeles Lejkersa Kermit Vašingtona brutalno je udario igrača Hjuston Roketsa Rudija Tomjanoviča.
Košarka, pa samim tim i NBA liga, je kontakti sport. U svakom kontaktnom sportu nekada dođe do grube igre, strasti se uzburkaju... Proključala krv može da usija glavu. A usijane glave prave haos... U svežem sećanju ljubitelja najkvalitetnije lige na svetu još stoji slika Rona Artesta kako skače u publiku i počinje tuču velikih razmera. Međutim, najkvaviji obračun u istoriji NBA lige desio se znatno ranije...
Bilo je baš na današnji dan, 9. decembra 1977. godine. U Hjustonu su snage odmeravali domaći Roketsi i gostujući Los Anđeles Lejkersi. Baš na tom meču košarkaš Lejkersa Kermit Vašington brutalno je udario Rudija Tomjanoviča (kasnije trenera Hjustona) i košarkaška predstava pretvorena je, za tren oka, u bokserski ring...
Korak od bezazlene situacije do opšte makljaže
"Nisam tačno video taj udarac. Ali sam ga čuo, puklo je kao da je neko bacio lubenicu na pod. Okrenuo sam se i video Rudija na zemlji. Pomislio sam: "Bože, kako neko toliko može da krvari od samo jednog udarca",
priseća se svega najbolji strelac u istoriji NBA lige i prve zvezda Los Anđeles Lejkersa tih godina, Karim Abdul Džabar. Evo kako se sve to dogodilo.
Kermit Vašington bio je poznati kavgadžija u NBA ligi krajem sedamdesetih godina. Gde je bio incident, sigurno ste mogli da namirišete prisustvo tog momka. Generalno, važio je za jednog od najjačih košarkaša u NBA ligi tih godina, i njegov posao je bio da zaštiti Karima Abdula Džabara, čoveka za koga se znalo da će sasuti kišu poena bilo kom rivalu. Bio je samouki igrač starog kova, čovek koji je svoju snagu koristio za borbu prsa u prsa.
Upravo svojom borbenošću na terenu nadoknađivao je deficit košarkšakog znanja i manjak poena. Njegov posao nije bio da iz meča u meč rešeta obruče protivnika. On je bio tu da zaštiti reket, da protivnicima ulije strah u kosti, da odradi sve one prljave poslove koje jedan tener može da zamisli kako bi tim stigao do trijumfa. Vašington je bio starija verzija Denisa Rodmana, hvatao je lopte retko ih pretvarajući u poene. Poslednji je bio u redu kada se reševao napad, prvi kada se trebalo razračunati sa protivničkim igračima...
Sa druge strane, Rudi Tomjanovič bio je moćno krilo Hjustona, čovek ubojitog šuta, igrač koga je pratio sjajn glas kada je reč o napadačkim veštinama. Ako se danas za Reja Alena može reći da je čovek sa najlepšim šutem u NBA ligi, onda se sedamdesetih godina prošlog veka tako pričalo za ovog čoveka. Uvek je predstavljao ozbiljnu pretnju za mrežicu rivala, imao je sjajne atletske sposobnosti. Upravo zbog svoje dobre napadačke igre, Tomjanovič je 1970. godine stigao u NBA ligu kao 2. pik sa
"Neke stvari sam u životu uradio pogrešno. Odrastao sam na ulici, ulica me je vaspitala. Baš tu, na ulici, naučiš da kada dođe do tuče, ukoliko se neko zatrčava na tebe, sve što treba da uradiš jeste da ga zvekneš u glavu. Iz sve snage. Prvo udaraš, a posle postavljaš pitanja. Takva su bila pravila",
pričao je Kerimt Vašitgon nakon svega što se dogodilo. Početkom drugog poluvremena, plejmejker Lejkersa Norm Nikson je promašio šut. Centar Hjustona Kevin Kanert i centar Lejkersa Karim Abdul Džabar borili su se u skoku za loptu. Na kraju, lopta je došla do igrača Raketa koji je izbacio saigrača Džona Lukasa u kontra napad. Tih dana Karim i Kanert nisu gajili simpatije jedan prema drugom. Upravo zbog toga njihova borba u skoku bila je znatno više fizički snažnija nego tšo je to normalno. I tako istorija počinje...
Vaspitan po uličnom kodeksu
Kermit Vašington je stajao pozadi i pažljivo posmatrao razvoj situacije, želeo je da bude siguran da se Karimu ništa loše neće dogoditi, da će se sve završiti na oštroj borbi za jednu "ničiju" loptu. Kako bi sprečio Kanerta da brzo istrči kontra napad, Vašington je gurnuo. Međutim, centar Hjustona nije bio zec, uzvratio je udarcem laktom koji je završio udarivši Vašingtona u rame. Taj potez Kanerta ga izrotirao i odjenom se našao licem u lice sa najvećim fajterom NBA lige tog doba. Ipak, bila je to bezazlena situacija.
"Tako nešto se stalno dešava u igri. Nije to bio lakat koji je mogao nekoga da povredi. To je bio lakat koji je trebalo da uspori kontranapad. Sve je to bilo viđeno pre, viđeno i posle cele priče. Svi igrači su to radili, ja sam to uradio barem hiljadu puta",
kaže danas Kanert. Usledila je verbalna rasprava dvojice opasnih momaka: Kermit Vašington insistira na tezi da je Kantert zabacio drugi lakat koji mu je prošao tik iznad oka, Karim se "kune" na sred terena kako je Kantert tukao i njega i njegvog saigrača, a centar Hjustona tvrdi kako je samo potkačio Vašingtona negirajući bilo kakav kontakt sa centom Lejkersa...
Bilo kako bilo, Karim je pokušao da smiri uzavrele strasti. Otrčao je iza Kanterta i uhvatio ga za ruke kako bi ga sprečio da se potuče sa Vašingtonom. Međutim, oni padaju na kolena, a i iz ugla Rudija Tomjanoviča, koji se nalazio na drugom kraju terena, sve izgleda kao da je došlo do opšte tuče u kojem njegovog saigrača nemilosrdnu tuku zajedničkim snagama Karim Abdul Džabar i Kermit Vašington... Tomjanovič se zatrčao kako bi smirio igrače. Želeo je samo da smiri usijane glave. Krenuo je najpre ka Vašingtonu...
"Šta se dogodilo? Jel to semafor pao na mene?",
tako je opisivoa ono što ga je snašlo Rudi Tomjanovič. Kermit je tako snažno nokautirao Rudija da je bio u klasičnom nok-dunu. Sve je u trenutku stalo. Publika je u tihnula. Svi su gledali košarkaša Hjustona kako nepomično leži na podu u lokvi sopstvene krvi. Napokon, nakon nekoliko trentaka, konačno je ustao. Nakon nekoliko minuta konačno je bio u stanju na napusti parket...
Nakon toga sudije su isključile Vašingtona. Međutim, Rudi Tomjanovič, kada je došao svesti, otišao je do svlačionice Lejkersa. Želeo je da raspravi. Želeo je da se fizički obračuna sa Kermitom. Nije mogao da se pomiri sa činjenicom da je udaren samo zbog toga što je želeo da razdvoji zavađene strane. Obojica momaka su počeli da urlaju jedan na drugog. Spreman za borbu, Tomjanovič je krenuo ka Vašingtonu. Na svu sreću, pravo niotkuda stvorili su se stražari i srečili novu tuču. Srećom po Tomjanoviča. Kako su lekari kasnije rekli, da je zadobio još jedan takav udarac sigurno bi preminuo...
Upropastio mu igraču ali ne i tenersku karijeru
Posle svega, košarkaš Hjustona završio je u bolnici. Na snimanju X-rej zracima ustanovljeno je da mu lice skroz deformisano i da je doživeo težak oblik fakture lobanje. Minuti su odlučivali o životu zvezde "Raketa". Doktori su lagano mogli da kruže oko Rudijeve brade, a njegovi kapci su počelii lagano da padaju... Gubio je svest. Doktori su ga upitali da li je osećao neki ukus u ustima. Odgovorio je pozitivno. Nije to bio ukus krvi. Bilo je nešto gorko. Bila je to tečnost koja se slivala direktno iz mozga u usta Rudija Tomjanoviča...
Konačno, Rudi Tomjanovič je nakon čitave dve nedelje boravka u bolnici mogao da ode kući. Kako bi se opravio, morao je da obavi čak pet različitih operacija na licu. Kermit Vašignton bio je kažnjen sa 10.000 dolara i suspenzijom od 25 utakmica, a ova kazna bila je rekordna u narednih 20 godina. Nakon ovog događaja, Lejkersi su odlučili da trejduju Vašingotna. On je, konačno, zavšio karijeru 1983. godine. Tomjanovič je bio u stanju da nastavi da igra. Odigrao je još godinu dana, ali nikad više to nije bio isti čovek.
Nije to bio onaj rasni strelac od koga su drhtale protivničke odbrane. Usledile su zdravstvene poteškoće, brojne povrede i problemi koji su ga naterali da 1981. godine okonča svoju košarkšaku karijeru. Međutim, Rudi nije napuštao košarku. Vratio se u Hjuston sa kojim je 1994. i 1995. uzeo dva šampionska prstena, kao trener. Danas, većina pravila u NBA ligi koji se odnose na incidente, formirana je po ovom događaju. Većina, kako bi sprečila košarkaše da uleću u tuču...
autor: Matija Ninković 
