Tegijevo zakucavanje: Tortura
Kolumnista kosarka.rs Vladan Tegeltija piše o 10. uzastopnnoj titulu Partizana u domaćem šampionatu
objavljeno danas u 12:02; autor: Kosarka.rs
Crno-bela tortura se nastavlja. Već punih 10 godina Partizan ne silazi sa trona, proširivši već pola decenije svoju vladavinu i na region. Kako sada stvari stoje, tesko da će uskoro neko svrgnuti apsolutistu sa trona u zemlji Srbiji, dok su komšije sa Zapada pozvale Makabi, ne bi li prekinuli njegovu diktaturu u ligi koju zovu Jadranska, iako u njoj više nema tima sa mora. Uostalom i Izrael nije u Evropi, ali igra na EP, a i Makabi je bio prvak Starog kontinenta, a i Srbija nema more pa učestvuje na Mediteranskim igrama. Za svaki slučaj organizacija F4 poverena je Tel Avivu, što je procurilo mimo želje čelnika, jer se ranije ipak to držalo do februara u tajnosti, kao što je to trebalo i ovoga puta uz očekivan plasman Makabija u najbolja četiri tima. Sistem bodovanja za Evroligu je pošteno uzdrman, a možda i regularnost takmičenja koja zavisi od ozbiljnosti i motivacije "Ponosa Izraela", odnosno sastava sa kojim će igrati pojedine mečeve u zavisnosti od obaveza u Evroligi, pošto mu Jadranska dođe kao revijalna.
General Vujošević je otišao, kao i najbolji ratnici, ali njegova desna ruka je pokazala da je kadra da uz pomoć Danilovića, Todorića, profesora Koprivice, starih boraca na parketu i posebno tribinama, ali i sveže krvi pojačane legijom stranaca, nastavi dominaciju. U zemlji Srbiji na oba fronta očekivano, doduše po tradiciji teže u Kupu nego u plej-ofu. To je uspeh, smatram, ne i podvig, kao i plasman u TOP 16 gde bi Partizan morao prezimljavati svake godine, iako ove recimo nisu bogati CSKA i Himki dočekali. TOP 16 mora postati standard, plej-of težnja, a F4 san koga ovog proleća u Barseloni nije dosanjao niko iz lanjskog, pariskog kvarteta sa Barsom i Olimpijakosom.
Na drugoj strani, podvig je osvajanje Jadrana, opet na strani. Posle Zagreba lani, crno-bela konjica umarširala je trijumfalno u Ljubljanu u kojoj su padale ove sezone i jače evropske vojske, "poharavši" opet svo prstenje i pehare. Desant na Stožice sproveli su Grobari iz Srbije, Republike Srpske, Italije, potpomognuti "Alpskim Srbima" - drsko, bahato zaposevši prvi prsten iza klupe Partizana kao u "Areni", iako nisu imali najskuplje ulaznice od 60 evra, pružajući tako snažniji vetar u jedra Jovanovićeve lađe od 10 puta brojnijeg protivnika na tribinama. To je razljutilo Župana Jankovića, ljubljanskog a našeg. Još više ga je naljutio isti epilog od pre četiri godine iz "Tivolija", pa pobeže a da nije ni uručio nagrade zemljacima, uz više srpskih, nego europejskih "poruka" upućenih arbitrima iz Hrvatske. Bejahu tu i premijer, hokejaši, misice, "Lačni Franc"…, ali ne dočekaše slavlje. Možda i zbog svega tog Kandićka, Pavićevićka i Liht opet kokodaču o narušavanju dobrosusedskih odnosa, srpskoj želji za dominacijom u okruženju, sa nizom opužbi i sličnog brabonjanja. Možda trebasmo da se izvinimo?
A izvinjenje je obeležilo proteklu nedelju, ali ne predsednika Tadića, već Francuza Maininija, prvog čoveka FIBA Sseta, zbog svega letos na Bosforu u polufinalu protiv Turaka. Ne znači puno mnogima. Kapiten Krstić mu replicira da je trebalo da podnese ostavku, kao i da mu je sada još teže. Ipak nije ni na odmet, bar zbog Tanjevićevih lekcija Dudi, igračima i svima nama, da ne umemo da priznamo "zasluženi" poraz, kao i uvreda "kolega" sa pojedinih sarajevskih, ali i domaćih portala koji mazohistički, uprkos tolikoj mržnji i netrpeljivosti, ne propuštaju nijedan red ovih kolumni. Hvala im na vernosti i redovnom praćenju.
Da se vratimo šampionima. Na svima u klubu su važni potezi. Amortizovali su odlazak Duleta, prekinuli tradiciju neuspeha i lomova nakon svakog odlazaka na F4.Vlade Jovanović je posebno bio pod lupom. Položio je ispit, odbranio trofeje, prezimio u Evropi, nastavio dominaciju, dao i svoj pečat i nadogradnju učiteljeve koncepcije. Jedinu kritiku koju sam imao je nepružanje šanse tinejdžerima, što je bio zaštitni znak Partizana još od Đorđevića, Danilovića, Divca, preko Lončara, Rebrače, pa Berića, Brkića, Drobnjaka, Čubrila, do Tripkovića, Krstića, Perovića, Tepića, Veličkovića, Veselija, Đekića... Da li je greška do Duletove procene pri dovođenju igrača, Vladinog davanja minutaže ili rada, razvoja i odnosa pojedinih momaka, pokazaće vreme. Opet može li se u istoj sezoni opredeliti i za debitanta kraj terena i momke na njemu? Činjenica je da je Vujošević u sezoni 1986/87. kao 27-ogodišnji debitant na klupi, mlađi od pojedinih igrača, preuzeo tim od Laleta Lučića, došao potom do titule, pa godinu dana kasnije i prvog F4, forsiranjem Divca, Paspalja i Saleta, kasnije Pecarskog i Danilovića, uz starije Grbovića, Obradovića, Savovića, pa Vujačića, ali i da je na poslednji F4 otišao sa dva Amerikanca, Čehom, centarskim tandemom koji igra za Australiju i Crnu Goru, jedino sa Đekićem kao tinejdžerom.
Trebalo bi biti pošten prema Vladi Jovanoviću i zapitati se - ima li talenata kalibra malopre navedenih veličina? Istrpeo je Milosavljevića koji je to vratio na kraju sezone, posle perioda prilogađavanja , velikih obaveza i očekivanja vernih, ali poprilično razmaženih navijača Partizana. Vlada je izbacio i Lučića, on je njegovo otkrovenje. Bilo je i grešaka i lutanja oko plejmejkera, pa Klobučara, neviđenog peha sa Vujanićem. Možda bi sa Milošem Partizan otišao dalje u Evropi, ali i finala u Železniku, Ljubljani i Vršcu su pokazala da je insistiranje na Kurtisu Džerelsu bio pravi Vladin izbor, uprkos mnogo neopravdanih kritika, uključujući I autora ovih redova. Uostalom, ne može svako biti na pragu San Antonija, uz Đinobilija ili Parkera, na meti Makabija, a druga je priča kako ga iskoristiti na pravi način, motivisati da igra isto sve utakmice, mada je u najvažnijim bio najbolji, što je najbitnije. Gist je opravdao očekivanja, Katić posebno, ali ne i Džavai.
Po prvi put Partizan je igrao sa tri tamnoputa igrača, što je mač sa dve oštrice. Jedni će reći da je Jovanoviću lako jer ima Amere, ali trebalo ih je uklopiti u sistem, sa saigračima, sujetama, navikama, posle neprolaska u NBA ili dolaska iz Australije, ili po prvi put u životu, na evropski kontinent, posebno Balkan. Prilagoditi ih načinu života i igranja drugačije košarke, sa još dva stranca koji pričaju srpski jezik, ali popunjavaju kvotu internacionalaca od kojih se očekuje da prave razliku ili budu bolji od domaćih čija mesta zauzimaju, a da se jednog dana na njima zaradi, kao što će na Janu. Verujte, nije lako sve to uklopiti i sa većim autoritetom, iskustvom, a kamoli statusom debitanta, nad kojim je sve vreme breme poređenja sa velikim i trofejnim učiteljem.
Na Vladi i Daniloviću je da opet formiraju respektibilan tim, a pruže šansu talentima da nastave klupski niz trofeja i izbacivanja reprezentativaca, uklope i nađu četiri stranca košarkaškog, ali i ljudskog kvaliteta, pritom za "siću" u evropskim razmerama - što je zaista mađioničarski posao - jer bez njih se ne može prezimiti u TOP 16. Zato se mora uz rezultat fabrikovati i neko poput Veselija i plejade pre njega koju će morati prodati ne bi li klub egzistirao, a pobeđivao 10 puta skuplji Makabi, PAO, Barsu, Sijenu ili Efes.
Novca će biti sve manje, jer pred izbore nisu bitni rezultati u Evropi, uspešno prezentovanje zemlje poput vaterpolista kojima se večito daju lažna obećanja, već pridobijanje glasača, kojih ima više koji vole crveno, nego crno-belu boju. Predsednik Tadić - koji je samo zbog bodrenja srpskog šampina protiv izraelskog u Areni i istorijskog plasmana u Pariz, od većeg dela javnosti, pa čak i medija razapet i maltene stavljen na stub srama - izjavi prilikom posete Marakani i višemilionskog izmirenja dugova pred UEFA koja je pretila suspenzijom da bi bilo dobro da malo jedni, pa malo drugi osvajaju titule (?!), što dosta toga najavljuje.
KK Partizan bi trebalo da dobije trenažnu dvoranu, za mlađe selekcije, sa tribinom sa 200 mesta koja košta jedva koju stotinu hiljada evra. Kažem trebalo bi, jer se u ovoj zemlji mnogo nedovršenih deonica puteva u više navrata svečano puštalo u promet uoči izbora, a ni danas tu ne teče saobraćaj. Dočekaju li trenažnu halu, uprkos bolesno zluradih reakcija i tekstova tvoraca čuvene manipulacije navijačima i teorije "državnih projekata" - koja vređa inteligenciju više od Papine izjave o humanom Stepincu - u Partizanu bi morali da se vrate proizvodnji asova i evropskih rezultata koji su na najbolji način promovisali Srbiju.
Zato neće biti lako u predizbornoj godini dobiti novac za nove podvige uz Novaka, Čavketa, Nađu i vaterpoliste, najbolje reprezentovanje, kako se to trendovski kaže, u žestokoj konkurenciji okruženja i Evrope.
