Knut Hamsun - POD JESENJOM ZVEZDOM
LOM, 2006
prevod s norveškog Mara V. Nešković
redaktura prevoda Flavio Rigonat
pismo: latinica
258 strana
Glavni junak romana je Knut Petersen, to je pravo ime Knuta Hamsuna, koji u svojoj 20-oj godini počinje da objavljuje pod prezimenom Hamsun. Reč je o lutalici koji napušta život u gradu da bi se vratio životu u prirodi.
“Prijatelju, kažem sebi, zar nisi ti onaj što je tražio spokojan život i zdrave ljude da bi ponovo stekao unutrašnji mir ?”
Idući od imanja do imanja radi fizičke poslove, upoznaje razne ljude. Na jednom od njih zaljubljuje se u gospođu Falkenberg ženu zemljoposednika Kapetana Falkenberga. Prolazi šest godina i on se vraća na Falkenbergovo imanje. Gospođa Falkenberg je sada u vezi sa inženjerom Lasenom...
Sam Hamsun je mnogo putovao i zaista radio fizičke poslove da bi se prehranio od - Amerike, pa sve do Rusije, Turske, Kavkaza, Srednje Azije
Odlomak:Čim se dovoljno smrklo krećem prema kući. Možda ću i noćas moći da spavam tamo, a sutra, kad kad je prođe glavobolja, izaći će sigurno. Prilazim toliko blizu da već vidim svetlost, i tada se ponovo okrećem. Možda je još rano.
Prolazi dosta vremena, bar dva sata, koračam pa sedam, koračam pa sedam, i ponovo se približavam kući. Mogao bih da odem i da legnem, Falkenberg ne bi smeo ni da pisne. Sada znam šta treba da radim. Sakriću torbu u šumi, pa ću da odem kao da sam došao po nešto što sam zaboravio.
Ponovo se vraćam u šumu.
Kad sam sakrio torbu, bilo mi je jasno da nemam više nikakve veze s Falkenbergom, ambarom i krevetom. Magarac sam ja i budala, ne treba meni nikakvo prenoćište, meni samo treba da vidim jedno biće, i posle toga mogu da napustim imanje i čitavu parohiju. "Prijatelju", kažem sebi. "Zar nisi ti onaj što je tražio spokojan život i zdrave ljude kako bi ponovo stekao unutrašnji mir?"
Izvlačim torbu iz skrovišta, bacam je na rame i treći put krećem ka imanju. U širokom luku zaobilazim sobu za poslugu i stižem do južne strane glavne zgrade. U salonu je osvetljeno.
Mračno je, ali ipak skidam torbu s leđa da ne bih ličio na prosjaka, uzimam je pod mišku, i oprezno prikazim kući. Kad stignem dovoljno blizu, zastanem. Stojim uspravan i snažan pred salonskim prozorom, skidam kapu s glave i samo stojim. Unutra se ne vidi niko, nema ni senke. U trpezariji je mrak, prošlo je vreme večere. Mora da je već kasno, mislim.
Odjednom se gasi lampa u salonu, i cela kuća izgleda kao izumrla. Čekam malo, jedan usamljeni prozor na gornjem spratu se osvetli. "To je njena soba!" govorim sebi. Svetlost gori oko pola sata, onda se gasi. Legla je. Laku noć!
Laku noć zauvek.
Neću se naravno vratiti na proleće. Samo bi mi to trebalo.
Kad sam izbio na drum, ponovo zabacujem torbu na leđa i krećem na put...
O piscu :Knut Hamsun (1859-1952) je najpoznatiji norveški pisac dvadesetog veka i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. godine.
Počeo je da piše već sa 17 godina, u isto vreme radeći na farmi da otplati očeve dugove. Posle toga je proveo nekoliko godina u Americi, gde je putovao i radio najrazličitije poslove, a odande se vratio s doživotnom odbojnošću prema "američkom načinu života". Skrenuo je pažnju na sebe već s romanom "Glad" (1890), delimično autobiografskom pričom o mladom piscu koji tone u ludilo zbog siromaštva, da bi svetsku slavu stekao romanima "Pan" (1894), "Viktorija" (1898) i "Plodovi zemlje" (1917).
Možda i zato što je bio formalno neobrazovan, Hamsun gotovo da nema literarnih prethodnika, ali je svojim delima napravio ključni zaokret ka modernoj književnosti. Njegova usredsređenost na unutrašnji život uticala je na egzistencijaliste, upotrebom unutrašnjih monologa i logike apsurda anticipirao je Kafku, koji je njime bio neizmerno oduševljen, a jednostavnim stilom i pripovedanjem u prvom licu Bukovskog, Fantea i Henrija Milera.
Na Hamsunovoj autobiografiji postoji trajna mrlja zbog otvorenih simpatija prema nacistima, kojima se ipak nikad nije formalno pridružio. Poznato je da se susreo sa Hitlerom, kao i sa Gebelsom, kome je poklonio medalju koju je dobio uz Nobelovu nagradu. Pošto se o tome pročulo posle rata, besni čitaoci su spaljivali njegove knjige u svim većim gradovima Norveške, ili mu ih masovno vraćali poštom na kućnu adresu.
Nakon rata oduzeta mu je imovina i suđeno mu je za izdaju, ali tužba je odbačena zbog psihijatrijskog nalaza da mu je mentalno stanje posle vervnog sloma koji je doživeo tridesetih godina trajno narušeno.
Iako je, poput Selina, Paunda ili Jejtsa, Hamsunov ugled ostao obeležen podrškom ultradesničarkim partijama, to ne umanjuje njegov značaj kao umetnika, niti ogroman uticaj koji je njegova proza izvršila na buduće generacije pisaca.
Panta wrote:"Gospodja Bovari"
Na koricama knjige piše "Roman Pod jesenjom zvezdom govori o
nordijskoj Madam Bovari i njenoj tragičnoj sudbini."
Ne bih ovo ni navela da se ne nastavlja sasvim zgodno na tvoj post.
Edit :Clarissa wrote:Ja se uhvatila Đampe
, zbirka pripovedaka "Tumač bolesti", pročitala dve, od sedam - osam koliko ih ima .
Pročitala sam i Tumača bolesti Đampe Lahiri, dobra knjiga
, ali Nova zemlja je bolja, zrelija, priče ostavljaju jači utisak. Uostalom, između objavljivanja knjiga prošlo je 10 godina, a Đampa je stasala kao pisac. Baš je u "naponu (stvaralačke) snage",
, kao što i kritičar reče.
